30. Drive (2011)Ryan Gosling danas sve prisutni i svepopularni se lepo uklopio u ovog (anti) junaka sa ledenim osmehom. Standardna radnja, prepoznatljiva za tragične filmove pre 20-30 godina nisu pokvarili, sve opšti stiliski dojam koji Nicolas Winding Refn uspešno dostavlja, sa svakim filmom koji je režirao, pa i ovim.
29. Festen (1998)
Porodične mračne tajne, konflikti ili zloupotrebe koje se odvijaju u detinjstvu, ostavljaju večni trag na koži budućeg čoveka u vidu trauma koje se nikada ne zaborave a i teško oproste. Režiser kroz dinamičnu kameru snimao, koja više liči na svadbarsko snimanje, da bi se ostavio jači utisak, uspešno prikazuje svaku stranu sukoba...
Epska priča Netrpeljivosti ili "iskupljenja" D. W. Griffith-a nakon u najmanju ruku rasističkog filma The Birth of a Nation. Četiri priče u četiri različitie epohe, snimljene tada sa neviđenim brojem kaskadera, uloženim parama i simbolikom kolevke, daju jednu celokupnu priču o ljudskoj tamnijoj strani...
27. 127 Hours (2010)
Borba između čoveka i prirode. Borba unutar samog čoveka. I pobeda ne spasenja, već nastavka života življen punim plućima.
26. Brysomme mannen, Den (2006)
Izokrenuta utopija, kafkijanskog uglađenog prostora, gde kao i svuda ako odstupate od sistema ćete završiti vrerovatno u nekom prtljažniku...Samo, da li je ta utopija baš tamo?
21. Le scaphandre et le papillon (2007)
Postoje ljudska stanja, koje posle neke teške bolesti ili nesreća u kojima ne vidite nijednu svetlu tačku. Locked-in sindrom je svakako jedan od najgorih....
Ma šta je sa tim Dancima? :) Još jedna u nizu apsurdnih, crnih komedija koje pokušavaju da proniknu u tajne življenja...
19. Le Doulos (1962)
Noir, noir, noir...sa obrtom poput u trećem čoveku. Ali pride simbolikom okoliša, objekata, reči....
Sloboda koju ne želimo, ali koja je nametnuta. Kako se suočiti sa neželjenom slobodm, tugom i zaboravom u isto vreme?
17. Breakfast at Tiffany's (1961)
Šarmantna Audrey u svom vragolastom izdanju. Tipologija introvertnog i ekstravertnog i njeno prelamanje, u jednoj devojci željnoj slave...
Trier sa još jednom potresnom dramom, ovoga puta obuhvala mali mozak jedne žene čija je ljubav veća od okoline u kojoj živi...
15. La double vie de Véronique (1991)
To jeste moguće, tako kaže fizika. Ali ovo nije naučni pristup, osećanja sebe ili onoga koji kao Vi živi negde drugde....
Svakako film "iznanađenje godine", koji eksperemenitiše sa sf, kvantnom fizikom, psihologijom, avangardnom umetnošću, sa sjajnom muzikom pride, pruža jedan komplentan utisak, žanra koji je skroz otupeo sa idejama.
Sylvain Chomet je nastavio sa svojim sjajnim crtaćima gde su reči suvišne. Ovo kratko remek delo možda nije bolje od Les triplettes de Belleville ali će Vam sličnu stvar pružiti....
12. Last Temptation of Christ (1988)
Zaboravite na to da li ste vernik, takođe zaboravite sve ostale filmove o Isusu. Nijedan od njih se nije potrudio da uđe lično u odnos sa Mr. JC, kao ovaj, kao i da priđe njegovim ličnim željama i sumnjama.
Megalomanija u priči? Sasvim moguće. Film nema nešto što čak i gore navedeni Mr. Nobody ima, ali prilazi tome da svakom njegov lični mali kružok je ceo svet i svemir. O vizualnoj priči i simbolici u filmu zaista bi se moglo pisati i pisati.
Dok Moore u svom filmu prilazi sa mnogo površnije strane (ne umanjujući nimalo ni tu priču), ovaj film priča kako se odozgo sve planiralo. Nažalost, svet jeste u rukama sličnih a sve ostalo je i dalje igara i leba za plebejstvo...
"Osveta je vlo često slatka, al' nema kalorija, i ne goji", kaže marokanska poslovica. Samo da li osvetnik može da se odbrani od buduće osvete? Svakako najbolji Chan-wook Park-ov film u osvetničkoj triologiji.
8. Trois couleurs: Rouge (1994)
Krzysztof Kieslowski je jedan od režisera koji fali današnjici. Njegova triologija boja i Veronika su mi svakako obeležili godinu, sa istančanim prikazivanjem odnosa i osećanja unutar ličnosti ali i međuljudskih odnosa ne stideći se da u priči se klizne u mistično, ali sve zarad prvopomenutih stvari. Crveno predstavlja zapravo možda i završen krug ta 4 filma istražujući uzročne posledice koje mi svaki dan širimo najčešće nesvesni istih...
Komunikacija koja spaja marginalne ljude a koji imaju nešto posebno, uvek može na kraju da stvori problem jer je i delje zavisna od naših subjektivnih shvatanja druge osobe i fantazijama u kojima ih idealizujemo ili nipodaštavamo. Film "udara kontru" ka sadašnjasti u kojem je teško a često i "nepotrebno" izražavati emocije u svakodnevnoj komunikaciji. Ipak, ovo je mali deo onoga što ovaj fantastični crtać nudi.
Da je noir film bio u boji (i da nije po pravilu u crime žanru) ovako bi trebalo da izgleda. Režiser u čijem filmovima možete "osetiti" miris parfema. Iako nešto slabiji od 2046, i ovaj film istražuje ljubav, želju ali i to što može da ukoči prepuštanje u nju. Svako od nas je verovatno jednom bio u nekoj od ovih verzija osećanja, tako da Vas Vam Kar Wai Wong samo oblači u nešto već poznato...
Film koji je preduhitrio nemački ekspresionizam, koji je kroz mitsko provukao niti etike i humanizma. Prema ovom delu, navodno, su mnogi režiseri kasnije bili impresionirani, da su u svojim delima stavili danas tako prepozantljive scene.
4. Senna (2010)
Ovakvi dokumentarci imaju prilično ličnu notu. Naravno ka onima kojima su cenili i poštovali onoga o kojem je film rađen. A ovde je priča barem meni lično o heroju mog ranog detinjstva, kojeg sam gledao svaku nedelju uz nedeljni ručak i kojem sam se i tada divio, nipodnoštavajući sve njegove protivnike, a koji su takođe bili veliki vozači. Bilo je teško vreme i kod nas tog 1. maja.
3. Ikiru (1952)
Egzistencijalna pitanja su ona koja nas najviše muče svakodnevno, što kroz sitnica materijalnih pitanja, a što i ona koja se kriju iza drugih želja i pobuda. Film bi svakako lepo stajao u svakoj državnoj ili opštinskoj instituciji da se gleda svakih 3 meseca, ali on je više od toga. Ceniti svaki trenutak svoga života je mnogo teže nego što mislimo i tek kada shvatimo da nam ponestaje, postaje nam jasno....
Teško je razlučiti da li je ovaj film bio pionir anti-utopijskog viđenja budućnosti, kritika onoga što će biti ili tadašnjih ideologija koje su činile da je to iza ugla, sa liberalnim kapitalizmom, staljinizmom i fašizmom. O inovetnošću filma sa tehničke strane je suvišno i pisati. Ostaje samo izreka: There can be no understanding between the hand and the brain unless the heart acts as mediator.
1. Who's Afraid of Virginia Woolf? (1966)
Ogorčenje koje je proizišlo posle ljubavi, spojena sa ličnim frustracijama i neuspesima promućkana sa preteranim alkoholom, mogu da pruže najgori ukus u ustima, a tek kada se pljunu kao rečenice upućena drugoj polovini...Taj osećaj da ste spobosobni da budete toliko brutalni prema nekome koga ste voleli (ili koga i dalje volite), Vas kasnije razoruža jer Vas predstavlja kao čudovište u ogledalu. Ovo su sjajno preneli svojom glumom Taylor i Burton, a takođe ne treba zanemariti ni sjajne kadrove u svakom momentu koji su dodatno pojačali utisak u ovoj drami.
