30. I Hired a Contract Killer (1990)
Teško je objasniti taj (ne)egzistencijalizam, crnu komediju i odsustvu u Kaurismakijevim filmovima. Zabavno eksperimentisanje nečega što bi u drugim filmovima bila prilično jednolinijski.
29. Nihon no ichiban nagai hi ketteiban (2015)
Film koji je totalno van margina u svetu. Verovatno, možda i namerno projektiran za unutarnje stanovništva Japana o avgustovskim danima vlade i cara neposredno pre i posle predaje saveznicima. Da li on daje humanu sliku jednog nehumanog vođstva, neopravdano a opet bez griže savesti potaknutim ideologijom?
28. Trumbo (2015)
Da, postoji dokumentarac koji kažu da je mnogo bolji. Da, dosta toga je ovde suženo i dramaturški sažvakano. Ipak ne umanjuje sjajnu glumu Cranston-a o sjajnom čoveku, scenarističkom geniju, ličnoj borbi, priču o lovu na veštice, kao i antisocijastičkom pristupu američkog establišmenta.
27. Ossessione (1943)
Iako možda zvanično vremenski nije započela zlatna era italijanskog filma, odn. veže se početak neposredno posle WWII, mogu slobodno reći da Viskontijev film je sigurni začetnik tog talasa. Mnogo ubedljivije izdanje od američke verzije 2 godine kasnije, sjajna gluma i kadrovi.
26. Shadow of a Doubt (1943)
Posle Rebecca još jedan "porodični triler". Ono što je ovde najveći kvalitet je tkz. hc suspense i čekanja raspleta.
25. To Have and Have Not (1944)
Nešto slabiji od Kazablanke, ali na sličnu foru film. Razlika je meni barem u nešto slabijoj priči, ali i dalje dovoljno dobroj, i to što taj film ima Ingrid koja je ipak klasa u odnosu na Loren.
24. Mildred Pierce (1945)
Veoma neobičajan film o jakim ženskim likovima ali ne na način kako noir filmovi tog vremena prikazuju ženske protagoniste na suprotan način od uobičajnih konvencija.
23. F for Fake (1973)
Izuzetan polu-dokumentarac koji ne raspravlja samo o istinosti i falskifikatu kao formi, već i o tome šta je suštinski umetnost, šta kome to znači i koliko. Iako navodno film vezan za usku temu lako može da se zalepi za sve teme i za sve istine i laži.
22. Deux jours, une nuit (2014)
Film vezan za ova vremena, za pojedine ličnosti o socijalnoj i ljudskoj (ne)empatiji ali i bolesti modernog društva - depresiji i borbi protiv iste + izuzetna gluma.
21. Saul fia (2015)
Dosta se spominje o zasićenju pričama iz logora za vreme WWII. Sasvim suprotno, jer ne samo da su potrebni kako bi se pokušalo upozoriti da se nešto slično ne desi, već sve te priče pojedinaca iako neke liče, treba da dobiju individualno lice od onoga što su nacisti zapravo stremili istrebljenju na bazi kolektivnog progroma.
20. The Peanuts Movie (2015)
Snupi i Čarli Braun, kao jedni od junaka mog detinjstva sasvim drugačiji od ostalih zajebantskih na osnovu slepstik komedija ili akcioni su uvek prizivali u detinjstvu na nešto drugo a opet ka dečijem svetu. Po meni uspešna moderna adaptacija.
19. The Brood (1979)
Film ima ono kronenbersko što ga i čini dobrim. Ili ti iščekivanje Ridlija, iskrivljenost Polanskog, bizrnost Linča. Elem, trash ali na pijedestalu.
18. Spellbound (1945)
Film je najava kasnijih sličnih Hičkokovih, nešto uspešnijih, filmova slične tematike. Doduše psihoanalizom se ovako direktno vratio tek pri kraju svoje karijere...Pek i Bergman na vrhuncu glume.
17. The Hateful Eight (2015)
Tarantino se vratio onome što sam ja očekivao od njega posle nekoliko, barem meni, dosadnih filmova.
16. The Getaway (1972)
Do sada nisam gledao Peckinpah film koji je razočarao. Da je vreme teče obrnutim tokom lako bi se dalo zaključiti da je ovo jedan klišeizirani film. Ali nije, zapravo je onaj koji je postavio standarde. I to još sa Steve McQueen!!!
15. Malena (2000)
Dugo vremena sam izbegavao ovaj film. Predosećao sam ga kao suštu glorifikaciju jedne zanosne žene. Na koncu film to i jeste ali i mnogo više od toga ono što Tornatore inače dodaje u svojim filmovima.
14.
La Strada (1954)
Postoji nešto što se danas kategoriše kao "road trip" filmovi. Ako bih birao top 5 svakako bi Fellini-jev film bio u top 5. Masina je zaista bila nešto posebno u njegovim filmovima, dete u telu žene...
13. The Lobster (2015)
Očekivati je da od Lanthimos napravi ovakav film. Ono što je neočekivao jeste da on može da uspe osim kod maloizabrane publike u američkim bioskopima. Neko će reći kvaziintelektualni film, međutim koliko nam je prostora ostalo da originalno kreiramo priču/film koja može da govori o ljubaci, društvu, usamljenosti i nama samima? Film nije za lenjivce u sedištima bioskopa.
12. Whiplash (2014)
Da li to znači da ponekad može masovno prodati angažovanu priču lenjivcima u bioskopu? Izgleda da da i to zahvaljući dobro sklopljenoj priči. Samo što je ovde tema mnogo privatnija i očekivano, iako ne u ekstemnom obliku kao u filmu, dobar deo publike može da se poistoveti sa likovima iz filma. Jer itekako govore o današnjem društvu, konkurenciji i poslu.
11. The Maltese Falcon (1941)
Ne treba ulaziti sa nestpljenjem gledajući ovaj film. Iako često film preleće preko likova i unosi konfuziju u tok priče (namerno?), ipak na koncu ovo jeste trilerski klasik, sasvim zasluženo.
10. Christiane F. - Wir Kinder vom Bahnhof Zoo (1981)
Generalno se trudim da poznatije knjige koje su ekranizovane pre gledanja filma pročitam. Ovo je izuzetak. Stvarno nisam imao želju da čitam o teenage ili dečijoj narkomaniji i prostituciji, previše za mene, lakše mi je da ga svarim vizuelno. Ako neki film treba pokazivati u školama kao preventivni između ostalog bi sigurno ovaj bio jedan od njih.
9. Banshun (1949)
Ozu je fantastičan režiser koji od prilično jednostavnih svakodnevnih priča napravi poput hiroshige pejzaža navodno jednodimenzionalnu sliku ali koja govori hiljadu reči. Sama tematika filma je sprovedena zajedno sa scenografijom i kadrovima tako da sve to se stapa u jednu estetiku.
8. Ne le dis à personne (2006)
Ako i ima koji valjani triler u današnje vreme uglavnom on dolazi sa Azijskog kontinenta. Međutim u ovom francuskom sam zaista uživao, kako u njegovoj misteriji tako i njegovom suspense.
7. Blind (2014)
Introspektivna drama sa veoma zanimljivim i dopadljivim likovima i još boljom glumom, scenario koji drži ne samo pažnju nego vas i tera da obraćate pažnju na detalje. Sam film osim fizičkog "slepila" naravno izučava i "moderno slepilo" ljudi i odnosima među njima.
6. Novecento (1976)
Neverovatno je kako stvari poput epskih priča, kroz jedan period ili generacije koje prolaze, uglavnom su što uspešni romani, filmovi i stripovi. Ovaj film spada u taj tipičan primer. I to pokazuje kroz priču o zemlji koja je u tom periodu prošla od fizičke ujedinjenja do razjedinjenja u unutrašnjom planu, klasnom, političkom i egzistencijalnom. Nažalost dabovanje malo kvari užitak ali sjajan kasting sve nadopunjuje.
5. Sanjuro (1962)
Ima filmova poput Il buono, il brutto, il cattivo ili Terminator 2, koji mogu da se gledaju i sto puta i ovaj film je jedan od tih primera. Toshirô Mifune naravno da dominira svojom ulogom, kao i Kurosavini kadrovi sa detaljima i "onim japanskim", nastavak koji možda ne odnosi slavu nad Yojimbo ali je ipak nešto "dublji" film od svog prethodnika.
4. Ukikusa (1959)
Za razliku od gore navedenog samurajskog filma i Kurosavinog remek dela, dolazi sasvim obrnuta priča takođe o nečemu što je sasvim "japanskog" drugačijeg mentaliteta o ljubavi, izdaji i tradiciji koja je često diktirila prve dve stvari ali kroz veoma prizemnu ljudsku svakodnevnicu. Ako postoji senzibilitet japanske drame na nivou Šekspira to je ovaj film. Ozu takođe kroz svoje statičke ili duge kadrove pokušava da dočara ne samo ekspresionizma (ili često suprotno) već i da vas uvuče atmosferu kabukija i vremena u kojem se odvija film.
3. In Cold Blood (1967)
Iskreno teško je oceniti sam ovaj film. Moglo bi se reći da Vas posle gledanja ostavlja dull (najpribližnije tuposti?). Ako izuzmemo (mada je to nemoguće) vreme kada se odvija film, koji navodno opet granični ekces vanilla society u Americi u vreme nestabilnosti, povećanog nasilja i nesigurnosti, povlači mnogo tema (neodostojevski o zločinu i kazni, o psihologiji grupe makar njih činilo dvoje pojedinaca koji sinergijom čine što možda pojedinačno ne bi uradili, o banalnosti zločina, i na koncu o opravdanosti smrtne kazne). Pejzaži, atmosfera i banalnost svega toga je možda ono što na kraju izaziva taj osećaj tuposti.
2. Double Indemnity (1944)
Iako je ovde tema gde junak nije kriminalac ali je podvodljiv čovek, zatim glavni protagonist i protagonistkinja su iskušavali jedni druge oboje ne privlači krivično delo, već uzbuđenje zbog toga što je počinio sa drugom osobom. Dakle naizgled ljubav i novac su pretenzije iako kao u svim noir pričama nije samo tako. Može se reći prilično klišeizirana stvar za ovakve filmove. Međutim ovo je pored još nekih ove vrste postavio standarde u ovom žanru.
1. Bring Me the Head of Alfredo Garcia (1974)
Zaboravite Tarantina...sirovo kao koža, kao moskvič, kao MIR, kao Ford Mustang GT 390, kao Sam Peckinpah, kao većina njegovih filmova pa i ovaj. Ovaj film isijava atmosferu, pored ekrana osećećate prašinu, žeđ, prezir i želju za osvetom. Lik kojeg glumi Warren Oates ima gradaciju kao lavina koju na početku malo toga može da pomeri ali kada se obruši nosi sve pod sobom. Definitivno film ne preferira za širu publiku ali oni ljudi koji cene atmosferu u filmovima gde svaki protaganist ima male šanse da bilo šta izvuče ovo je reper u kinematografiji.
среда, 3. јануар 2018.
петак, 27. јануар 2017.
30 top filmova u 2015. godini
...godine su proletele hej živote, hej mladosti, šta će s nama sutra biti, oj ljubavi, oj mladosti...
30. Locke (2013)
Tom Hardy je pojava ali i glmučina. Dajte mu dobar scenario...i dobićete odličan film i tu mu ne treba skoro niko...
29. Grand Illusion (1937)
Dosta godina kasnije filmovi sa P.O.W. tematikom su postali popularni. Imali su francuzi svoje adute u sjajnom Jean Renoir, Jean Gabin i Erich von Stroheim.
28. The Guns of Navarone (1961)
Epski ratni film sa zanimljivom "lokacijom" gde se odvija. Jak dojam je ostavio možda više sam grčki folklor od seta sjajnih glumaca...
27. Zangiku monogatari (1939)
Teško je danas zamisliti adaptaciju ove priče a da ona može da pruži više dramaturški, kao i, bez obzira na današnju tehnologiju, estetski prikaz scenografije i koreografije ovog filma.
26. The Day the Earth Stood Still (1951)
Kultni film koji je bio u kontrast ali i produkt histerije početka zahuktavanja hladnog rata i "alienization" svega što nam nije blisko.
25. El espíritu de la colmena (1973)
Nalik na nadrealne čehoslovačke filmove sa angažovanom pričom o totalitarizmu Frankovog režima ali i spajanje fantastičnog i realnosti kroz oči deteta.
24. Miss Violence (2013)
Zanimljivo je da grčki režiseri uglavnom se proslavljaju u zadnje vreme sa šokantnim porodičnim pričama. Ova je jedna od njih u kojem se za razliku od Kynodontas okreće prizmenijoj i surovijoj priči.
23. Make Way for Tomorrow (1937)
Dirljiva romantična, pomalo melanholična priča o bračnom paru koji je posle toliko godina suživota primorano da se razdvoji i željno da iščekuju ponovni susret iako se mnogo toga promenilo.
22. The Rocket (2013)
Iako prilično straight forward film, lokacija gde je film snimljen zajedno sa istorijskim okolnostima i raznovrsnim likovima čine ovaj film jedinstvenim i izuzetno zanimljivim.
21. Crimes and Misdemeanors (1989)
Možda i najbolje ujednačen Allen-ov film što se tiče odnosa komedije i drame. Scenario kome je dodata i referenca na egzistencijalizam Zločina i kazne sa "uobičajnim" Allen-ovim cinizmom je 10-ka.
20. I Origins (2014)
Meni se čini kao nekom ko zaista ne voli new-age filozofije (ili primnjena stara verovanja), da je ovaj film prilično nezasluženo unakažen reakcijom kritike. Prilično lepa priča u koju bi svako želeo da veruje sa teškom pričom oko ličnog gubitka.
19. Birdman or (The Unexpected Virtue of Ignorance) (2014)
Povratak Michael Keaton u A produkciju posle dugo vremena u relativno originalnom scenariju (slične "pozorišne" priče postoje u zadnjih 10 godina, ali nijedna nije imala ovakvu reklamu). Film po meni najviše svoju vrednost ima u ekspresivnom dijalogu i dinamici koja je zaista neobičajna u današnje vreme Holivuda kao i to da se ipak gledalo malo više ka tome da se napravi kvalitetan film umesto da se zadovolji po svaku cenu širok auditorijum publike.
18. La Promesse (1996)
Danas bi ovaj film imao možda i veću aktuelnost nego kada je snimljen kada su ilegalni emigranti pretežno bili Afrikanci i Balkanci. Drama koja kroz odličnu glumu preispituje granicu koju treba postaviti da bi se postao čovek - kroz jednu neformiranu mladu ličnost.
17. Jagten (2012)
Sjajna rola Mads Mikkelsen-a kako glupost i kako iskazane tvrdnje i reči mogu okrenuti i najvernije prijatelje protiv pojedinca. Ali ne i samo to već i kako jedno zauvek izgubljeno poverenje više nikad ne vraća stari odnos među ljudima.
16. Tanin no kao (1966)
Psihološka drama oko "maski" unutarnje i spoljne ličnosti - onoga što naše lice i izgled pokazuje nama ali i drugima i kako su ove stvari isprepletene. Verovatno film oko koga mogu da se naprave studije o ovoj tematici.
15. The Wind That Shakes the Barley (2006)
Niko ne može da mi zabrani moje simpatije prema Ircima i njihov odnos koji imaju prema onome što im je nasilno oduzeto. Samim ta naklonost je dosta uticala i prema mom odnosu ka ovom filmu. Možda ne najkvalitetniji film Ken Loach-a ali svakako najuspešniji.
14. Pépé le Moko (1937)
Opet sjajni Jean Gabin i opet tematika koja je kasnije bila veoma populana. Dakle Francuzi su imali svoju Casablanca i svog Bogija.
13. Grapes of Wrath (1940)
Socijalna priča koja Ameriku ipak nije odvela u stranu socijalizma iako je prikazala kako bespuće surovog liberalnog kapitalizma može proizvesti samo roba. Road trip movie sa egzistencijalnom katastrofom.
12. The Philadelphia Story (1940)
Spojiti dva vanserijska glumca, Hičkokove ljubimce u jednom filmu? Sa svojom karaterističnom glumom? Batman Vs Superman - Holivuda 40-tih.
11. Cross of Iron (1977)
Ratni filmovi 70-ih godina su bili vrhunac žanra koji se razvijao 60-ih godina i koji u biti su bili ili prilično naivni ili ulepšani dok 70-ih su postali realistični, ciničniji i suroviji (što je vodilo zapravo prizemnim anti-ratnim filmovima). Sam Peckinpah je režiser koji je stvoren za ovakav pristup a osim toga u ovom filmu je pokazao i specifičnosti "druge" strane.
10. Le notti di Cabiria (1957)
Giulietta Masina - Fellini-jeva heroina soc realizma, nade i bede. Možda redak Fellini-jev film poput La Strada gde zapravo do izražaja više dolazi gluma i harizma glavnih glumaca (Masina) nego ekstravagatnost režisera koja je ipak izraženija u kasnijim njegovim filmovima.
9. Bad Timing (1980)
Jedan od onih filmova za koje je teško objasniti zbog čega toliko fasciniraju (prvo pomislim na Sutherland Don't Look Now, gle čuda opet Nicolas Roeg). Istina Garfunkel nije možda bio najbolje rešenje u filmu (mada dovoljno dobar prikaz osobe koja će svakako izgubiti ono što izgleda previše dobro za njega). Odlična psihološka drama/triler sa jedinstvenom atmosferom i odnosom glavnih karaktera u priči.
8. Kaze tachinu (2013)
Ispostavilo se u ovom trenutku ipak ne poslednji Hayao film. Daleko je ovo od onog režisera po bajkovitosti koju je pružao u ranijim filmovima, čak dosta ozbiljnija tematika ali tako balansira i vuče ka Exupéry formama, snovima, nadanjima a opet sa elementima čak i trilera (!!!). Šta da kažem sucker sam za sve što izbaci ovaj majstor.
7. Mandariinid (2013)
Iznanđenje te godine što se tiče filmova. Nažalost postoje slične stvari napravljene i režirane ovde na Balkanu - (de)humanizacija rata. U prilično jedinstvenoj formi je ovaj film je prikazao besmisao rata i učesnika u njemu zbog vere ili nacije.
6. The Bridge on the River Kwai (1957)
Klasik P.O.W. kampova sa dodatnom svrhom odnosno ratnim zadatkom. Jedan od predstavnika ovog žanra koji ima sve ono što je potrebno za ovakav spektakl, filmske zvezde, radnju koja oslikava epski poduhvat glavnih aktera, požrtvovanje ali ne i striktnu dehumanizaciju svojih bad guys u filmu.
5. Only Angels Have Wings (1939)
Mora se reći prilično ložački film. Cary Grant glumi mačo ironičnog muškarca nedostupnog svima koji svojim herojskim aktom save the day. Ok, da voleo sam (volim i dalje) da čitam Mister No-a tako da je i ovo malo uticalo na moju ocenu.
4. Sunset Blvd. (1950)
Priča o mračnoj strani Holivuda, o izgubljenoj perspektivi i sopstvenoj percepciji. Gluma i atmosfera filma kao i intezitet koji pružaju svakako predstavljaju jedan od najboljih filmova sa ovom tematikom.
3. The Grand Budapest Hotel (2014)
Ono što se i očekuje od Wes Anderson-a. Da pruži uvrnutu komediju koja neće dozvoliti niti sekundu dosade gledaocu, kako od "uvrnute" radnje, likova, dijaloga ili scenografije. Takođe casting i gluma su na nivou samog filma. Definitvno film tekuće godine od onih koji sam stigao da gledam.
2. The Atomic Cafe (1982)
Hipnotišujuće remek delo koje predstavlja svu glupost jednog društva (kako zbog neopisive moći koja je data u rukama malog broja ljudi ali isto tako i rukama njihovih neprijatelja) i pokušaj da se relativizuje ta moć putem propagadnih fikseva plasiranih međ plebsom. Text book gluposti čovečanstva.
1. Le salaire de la peur (1953)
"The excitement derives entirely from the awareness of nitroglycerine and the gingerly, breathless handling of it. You sit there waiting for the theatre to explode." ( Bosley Crowther of The New York Times). Nisam siguran šta je u ovom samom filmu upečatljivije da li atmosfera samog malog mesta gde sam film počinje ili atmosfera filma kada se odvija koja je lepo opisana u citatu.
30. Locke (2013)
Tom Hardy je pojava ali i glmučina. Dajte mu dobar scenario...i dobićete odličan film i tu mu ne treba skoro niko...
29. Grand Illusion (1937)
Dosta godina kasnije filmovi sa P.O.W. tematikom su postali popularni. Imali su francuzi svoje adute u sjajnom Jean Renoir, Jean Gabin i Erich von Stroheim.
28. The Guns of Navarone (1961)
Epski ratni film sa zanimljivom "lokacijom" gde se odvija. Jak dojam je ostavio možda više sam grčki folklor od seta sjajnih glumaca...
27. Zangiku monogatari (1939)
Teško je danas zamisliti adaptaciju ove priče a da ona može da pruži više dramaturški, kao i, bez obzira na današnju tehnologiju, estetski prikaz scenografije i koreografije ovog filma.
26. The Day the Earth Stood Still (1951)
Kultni film koji je bio u kontrast ali i produkt histerije početka zahuktavanja hladnog rata i "alienization" svega što nam nije blisko.
25. El espíritu de la colmena (1973)
Nalik na nadrealne čehoslovačke filmove sa angažovanom pričom o totalitarizmu Frankovog režima ali i spajanje fantastičnog i realnosti kroz oči deteta.
24. Miss Violence (2013)
Zanimljivo je da grčki režiseri uglavnom se proslavljaju u zadnje vreme sa šokantnim porodičnim pričama. Ova je jedna od njih u kojem se za razliku od Kynodontas okreće prizmenijoj i surovijoj priči.
23. Make Way for Tomorrow (1937)
Dirljiva romantična, pomalo melanholična priča o bračnom paru koji je posle toliko godina suživota primorano da se razdvoji i željno da iščekuju ponovni susret iako se mnogo toga promenilo.
22. The Rocket (2013)
Možda i najbolje ujednačen Allen-ov film što se tiče odnosa komedije i drame. Scenario kome je dodata i referenca na egzistencijalizam Zločina i kazne sa "uobičajnim" Allen-ovim cinizmom je 10-ka.
20. I Origins (2014)
Meni se čini kao nekom ko zaista ne voli new-age filozofije (ili primnjena stara verovanja), da je ovaj film prilično nezasluženo unakažen reakcijom kritike. Prilično lepa priča u koju bi svako želeo da veruje sa teškom pričom oko ličnog gubitka.
19. Birdman or (The Unexpected Virtue of Ignorance) (2014)
Povratak Michael Keaton u A produkciju posle dugo vremena u relativno originalnom scenariju (slične "pozorišne" priče postoje u zadnjih 10 godina, ali nijedna nije imala ovakvu reklamu). Film po meni najviše svoju vrednost ima u ekspresivnom dijalogu i dinamici koja je zaista neobičajna u današnje vreme Holivuda kao i to da se ipak gledalo malo više ka tome da se napravi kvalitetan film umesto da se zadovolji po svaku cenu širok auditorijum publike.
18. La Promesse (1996)
Danas bi ovaj film imao možda i veću aktuelnost nego kada je snimljen kada su ilegalni emigranti pretežno bili Afrikanci i Balkanci. Drama koja kroz odličnu glumu preispituje granicu koju treba postaviti da bi se postao čovek - kroz jednu neformiranu mladu ličnost.
17. Jagten (2012)
Sjajna rola Mads Mikkelsen-a kako glupost i kako iskazane tvrdnje i reči mogu okrenuti i najvernije prijatelje protiv pojedinca. Ali ne i samo to već i kako jedno zauvek izgubljeno poverenje više nikad ne vraća stari odnos među ljudima.
16. Tanin no kao (1966)
Psihološka drama oko "maski" unutarnje i spoljne ličnosti - onoga što naše lice i izgled pokazuje nama ali i drugima i kako su ove stvari isprepletene. Verovatno film oko koga mogu da se naprave studije o ovoj tematici.
15. The Wind That Shakes the Barley (2006)
Niko ne može da mi zabrani moje simpatije prema Ircima i njihov odnos koji imaju prema onome što im je nasilno oduzeto. Samim ta naklonost je dosta uticala i prema mom odnosu ka ovom filmu. Možda ne najkvalitetniji film Ken Loach-a ali svakako najuspešniji.
14. Pépé le Moko (1937)
Opet sjajni Jean Gabin i opet tematika koja je kasnije bila veoma populana. Dakle Francuzi su imali svoju Casablanca i svog Bogija.
13. Grapes of Wrath (1940)
Socijalna priča koja Ameriku ipak nije odvela u stranu socijalizma iako je prikazala kako bespuće surovog liberalnog kapitalizma može proizvesti samo roba. Road trip movie sa egzistencijalnom katastrofom.
12. The Philadelphia Story (1940)
Spojiti dva vanserijska glumca, Hičkokove ljubimce u jednom filmu? Sa svojom karaterističnom glumom? Batman Vs Superman - Holivuda 40-tih.
11. Cross of Iron (1977)
Ratni filmovi 70-ih godina su bili vrhunac žanra koji se razvijao 60-ih godina i koji u biti su bili ili prilično naivni ili ulepšani dok 70-ih su postali realistični, ciničniji i suroviji (što je vodilo zapravo prizemnim anti-ratnim filmovima). Sam Peckinpah je režiser koji je stvoren za ovakav pristup a osim toga u ovom filmu je pokazao i specifičnosti "druge" strane.
10. Le notti di Cabiria (1957)
Giulietta Masina - Fellini-jeva heroina soc realizma, nade i bede. Možda redak Fellini-jev film poput La Strada gde zapravo do izražaja više dolazi gluma i harizma glavnih glumaca (Masina) nego ekstravagatnost režisera koja je ipak izraženija u kasnijim njegovim filmovima.
9. Bad Timing (1980)
Jedan od onih filmova za koje je teško objasniti zbog čega toliko fasciniraju (prvo pomislim na Sutherland Don't Look Now, gle čuda opet Nicolas Roeg). Istina Garfunkel nije možda bio najbolje rešenje u filmu (mada dovoljno dobar prikaz osobe koja će svakako izgubiti ono što izgleda previše dobro za njega). Odlična psihološka drama/triler sa jedinstvenom atmosferom i odnosom glavnih karaktera u priči.
8. Kaze tachinu (2013)
Ispostavilo se u ovom trenutku ipak ne poslednji Hayao film. Daleko je ovo od onog režisera po bajkovitosti koju je pružao u ranijim filmovima, čak dosta ozbiljnija tematika ali tako balansira i vuče ka Exupéry formama, snovima, nadanjima a opet sa elementima čak i trilera (!!!). Šta da kažem sucker sam za sve što izbaci ovaj majstor.
7. Mandariinid (2013)
Iznanđenje te godine što se tiče filmova. Nažalost postoje slične stvari napravljene i režirane ovde na Balkanu - (de)humanizacija rata. U prilično jedinstvenoj formi je ovaj film je prikazao besmisao rata i učesnika u njemu zbog vere ili nacije.
6. The Bridge on the River Kwai (1957)
Klasik P.O.W. kampova sa dodatnom svrhom odnosno ratnim zadatkom. Jedan od predstavnika ovog žanra koji ima sve ono što je potrebno za ovakav spektakl, filmske zvezde, radnju koja oslikava epski poduhvat glavnih aktera, požrtvovanje ali ne i striktnu dehumanizaciju svojih bad guys u filmu.
5. Only Angels Have Wings (1939)
Mora se reći prilično ložački film. Cary Grant glumi mačo ironičnog muškarca nedostupnog svima koji svojim herojskim aktom save the day. Ok, da voleo sam (volim i dalje) da čitam Mister No-a tako da je i ovo malo uticalo na moju ocenu.
4. Sunset Blvd. (1950)
Priča o mračnoj strani Holivuda, o izgubljenoj perspektivi i sopstvenoj percepciji. Gluma i atmosfera filma kao i intezitet koji pružaju svakako predstavljaju jedan od najboljih filmova sa ovom tematikom.
3. The Grand Budapest Hotel (2014)
Ono što se i očekuje od Wes Anderson-a. Da pruži uvrnutu komediju koja neće dozvoliti niti sekundu dosade gledaocu, kako od "uvrnute" radnje, likova, dijaloga ili scenografije. Takođe casting i gluma su na nivou samog filma. Definitvno film tekuće godine od onih koji sam stigao da gledam.
2. The Atomic Cafe (1982)
Hipnotišujuće remek delo koje predstavlja svu glupost jednog društva (kako zbog neopisive moći koja je data u rukama malog broja ljudi ali isto tako i rukama njihovih neprijatelja) i pokušaj da se relativizuje ta moć putem propagadnih fikseva plasiranih međ plebsom. Text book gluposti čovečanstva.
1. Le salaire de la peur (1953)
"The excitement derives entirely from the awareness of nitroglycerine and the gingerly, breathless handling of it. You sit there waiting for the theatre to explode." ( Bosley Crowther of The New York Times). Nisam siguran šta je u ovom samom filmu upečatljivije da li atmosfera samog malog mesta gde sam film počinje ili atmosfera filma kada se odvija koja je lepo opisana u citatu.
среда, 4. јануар 2012.
30 odabranih filmova u 2011. godini
30. Drive (2011)
Ryan Gosling danas sve prisutni i svepopularni se lepo uklopio u ovog (anti) junaka sa ledenim osmehom. Standardna radnja, prepoznatljiva za tragične filmove pre 20-30 godina nisu pokvarili, sve opšti stiliski dojam koji Nicolas Winding Refn uspešno dostavlja, sa svakim filmom koji je režirao, pa i ovim.
29. Festen (1998)
Porodične mračne tajne, konflikti ili zloupotrebe koje se odvijaju u detinjstvu, ostavljaju večni trag na koži budućeg čoveka u vidu trauma koje se nikada ne zaborave a i teško oproste. Režiser kroz dinamičnu kameru snimao, koja više liči na svadbarsko snimanje, da bi se ostavio jači utisak, uspešno prikazuje svaku stranu sukoba...
Epska priča Netrpeljivosti ili "iskupljenja" D. W. Griffith-a nakon u najmanju ruku rasističkog filma The Birth of a Nation. Četiri priče u četiri različitie epohe, snimljene tada sa neviđenim brojem kaskadera, uloženim parama i simbolikom kolevke, daju jednu celokupnu priču o ljudskoj tamnijoj strani...
27. 127 Hours (2010)
Borba između čoveka i prirode. Borba unutar samog čoveka. I pobeda ne spasenja, već nastavka života življen punim plućima.
26. Brysomme mannen, Den (2006)
Izokrenuta utopija, kafkijanskog uglađenog prostora, gde kao i svuda ako odstupate od sistema ćete završiti vrerovatno u nekom prtljažniku...Samo, da li je ta utopija baš tamo?
Uprkos mnogim filmomrscima domaće kinematografije (nekad opravdane a nekad ne), koji po default-u pljuju sve, Oleg je sposoban da napravi drame (da, one od kojih Vam je muka u svakodnevnom životu), prikaže njihove ličnosti i spoji sa lokacijom u kojem bitišu. Pesme - dočaravajuće ali i hrabar potez samog režisera.
24. Mørke (2005)
Trileri su odavno izgubili svoju draž i ustupili mesto akciji super-junaka ili super-tajnih agenata. Nordijska škola ih polako vraća ponovo kao izgubljeni žanr...
Da li mi svesno pripadamo jednom svetu i upravljamo njime ili smo samo obične marionete koje se prilagođavamo situacijama u kojim se nalazimo? Nadrealna priča o zatočeniku peska...
Sve najbolje o Deneuve. Bunuel sa svojom opusom o psihologiji žena i seksualnosti je stao u ovaj film o "lepotici dana". Frigidnost, ambivalentnost, i konačno prepuštanju fantazija u stvarnosti.
21. Le scaphandre et le papillon (2007)
Postoje ljudska stanja, koje posle neke teške bolesti ili nesreća u kojima ne vidite nijednu svetlu tačku. Locked-in sindrom je svakako jedan od najgorih....
Ma šta je sa tim Dancima? :) Još jedna u nizu apsurdnih, crnih komedija koje pokušavaju da proniknu u tajne življenja...
19. Le Doulos (1962)
Noir, noir, noir...sa obrtom poput u trećem čoveku. Ali pride simbolikom okoliša, objekata, reči....
Sloboda koju ne želimo, ali koja je nametnuta. Kako se suočiti sa neželjenom slobodm, tugom i zaboravom u isto vreme?
17. Breakfast at Tiffany's (1961)
Šarmantna Audrey u svom vragolastom izdanju. Tipologija introvertnog i ekstravertnog i njeno prelamanje, u jednoj devojci željnoj slave...
Trier sa još jednom potresnom dramom, ovoga puta obuhvala mali mozak jedne žene čija je ljubav veća od okoline u kojoj živi...
15. La double vie de Véronique (1991)
To jeste moguće, tako kaže fizika. Ali ovo nije naučni pristup, osećanja sebe ili onoga koji kao Vi živi negde drugde....
Svakako film "iznanađenje godine", koji eksperemenitiše sa sf, kvantnom fizikom, psihologijom, avangardnom umetnošću, sa sjajnom muzikom pride, pruža jedan komplentan utisak, žanra koji je skroz otupeo sa idejama.
Sylvain Chomet je nastavio sa svojim sjajnim crtaćima gde su reči suvišne. Ovo kratko remek delo možda nije bolje od Les triplettes de Belleville ali će Vam sličnu stvar pružiti....
12. Last Temptation of Christ (1988)
Zaboravite na to da li ste vernik, takođe zaboravite sve ostale filmove o Isusu. Nijedan od njih se nije potrudio da uđe lično u odnos sa Mr. JC, kao ovaj, kao i da priđe njegovim ličnim željama i sumnjama.
Megalomanija u priči? Sasvim moguće. Film nema nešto što čak i gore navedeni Mr. Nobody ima, ali prilazi tome da svakom njegov lični mali kružok je ceo svet i svemir. O vizualnoj priči i simbolici u filmu zaista bi se moglo pisati i pisati.
Dok Moore u svom filmu prilazi sa mnogo površnije strane (ne umanjujući nimalo ni tu priču), ovaj film priča kako se odozgo sve planiralo. Nažalost, svet jeste u rukama sličnih a sve ostalo je i dalje igara i leba za plebejstvo...
"Osveta je vlo često slatka, al' nema kalorija, i ne goji", kaže marokanska poslovica. Samo da li osvetnik može da se odbrani od buduće osvete? Svakako najbolji Chan-wook Park-ov film u osvetničkoj triologiji.
8. Trois couleurs: Rouge (1994)
Krzysztof Kieslowski je jedan od režisera koji fali današnjici. Njegova triologija boja i Veronika su mi svakako obeležili godinu, sa istančanim prikazivanjem odnosa i osećanja unutar ličnosti ali i međuljudskih odnosa ne stideći se da u priči se klizne u mistično, ali sve zarad prvopomenutih stvari. Crveno predstavlja zapravo možda i završen krug ta 4 filma istražujući uzročne posledice koje mi svaki dan širimo najčešće nesvesni istih...
Komunikacija koja spaja marginalne ljude a koji imaju nešto posebno, uvek može na kraju da stvori problem jer je i delje zavisna od naših subjektivnih shvatanja druge osobe i fantazijama u kojima ih idealizujemo ili nipodaštavamo. Film "udara kontru" ka sadašnjasti u kojem je teško a često i "nepotrebno" izražavati emocije u svakodnevnoj komunikaciji. Ipak, ovo je mali deo onoga što ovaj fantastični crtać nudi.
Da je noir film bio u boji (i da nije po pravilu u crime žanru) ovako bi trebalo da izgleda. Režiser u čijem filmovima možete "osetiti" miris parfema. Iako nešto slabiji od 2046, i ovaj film istražuje ljubav, želju ali i to što može da ukoči prepuštanje u nju. Svako od nas je verovatno jednom bio u nekoj od ovih verzija osećanja, tako da Vas Vam Kar Wai Wong samo oblači u nešto već poznato...
Film koji je preduhitrio nemački ekspresionizam, koji je kroz mitsko provukao niti etike i humanizma. Prema ovom delu, navodno, su mnogi režiseri kasnije bili impresionirani, da su u svojim delima stavili danas tako prepozantljive scene.
4. Senna (2010)
Ovakvi dokumentarci imaju prilično ličnu notu. Naravno ka onima kojima su cenili i poštovali onoga o kojem je film rađen. A ovde je priča barem meni lično o heroju mog ranog detinjstva, kojeg sam gledao svaku nedelju uz nedeljni ručak i kojem sam se i tada divio, nipodnoštavajući sve njegove protivnike, a koji su takođe bili veliki vozači. Bilo je teško vreme i kod nas tog 1. maja.
3. Ikiru (1952)
Egzistencijalna pitanja su ona koja nas najviše muče svakodnevno, što kroz sitnica materijalnih pitanja, a što i ona koja se kriju iza drugih želja i pobuda. Film bi svakako lepo stajao u svakoj državnoj ili opštinskoj instituciji da se gleda svakih 3 meseca, ali on je više od toga. Ceniti svaki trenutak svoga života je mnogo teže nego što mislimo i tek kada shvatimo da nam ponestaje, postaje nam jasno....
Teško je razlučiti da li je ovaj film bio pionir anti-utopijskog viđenja budućnosti, kritika onoga što će biti ili tadašnjih ideologija koje su činile da je to iza ugla, sa liberalnim kapitalizmom, staljinizmom i fašizmom. O inovetnošću filma sa tehničke strane je suvišno i pisati. Ostaje samo izreka: There can be no understanding between the hand and the brain unless the heart acts as mediator.
1. Who's Afraid of Virginia Woolf? (1966)
Ogorčenje koje je proizišlo posle ljubavi, spojena sa ličnim frustracijama i neuspesima promućkana sa preteranim alkoholom, mogu da pruže najgori ukus u ustima, a tek kada se pljunu kao rečenice upućena drugoj polovini...Taj osećaj da ste spobosobni da budete toliko brutalni prema nekome koga ste voleli (ili koga i dalje volite), Vas kasnije razoruža jer Vas predstavlja kao čudovište u ogledalu. Ovo su sjajno preneli svojom glumom Taylor i Burton, a takođe ne treba zanemariti ni sjajne kadrove u svakom momentu koji su dodatno pojačali utisak u ovoj drami.
понедељак, 15. децембар 2008.
Jabberwocky (1977)
Jabberwocky (1977)
Director:Terry Gilliam
Genre:Adventure | Comedy | Fantasy | Horror
Колико је потребно Пајтоноваца да се направи добар филм?
Пejлин, чији лик је бројач бачви, непоштено занимње у очима његовог оца, који умире и одриче га се а самим тим га оставља и без занимања. Све то да би могао да ожени дебелу краву у коју се заљубио, одлази у град у потрази за новим послом који ће у очима њене породице бити вредан. У време када он одлази целу краљевину је погодила тешка неман која убија и терорише становништво а чије име не бих се усудио да напишем на српском а наллази се у наслову филма. У истом граду се организује турнир витезова да се пронађе најјхрабрији (или најбољи у игрању жмурки), да уништи ту звер...
Тери Гилијам је овај филм урадио на основу (невероватно) Луис Керолове песмице која није дужа од 25 реда. Али је довољно очигледно да постане на неки начин култна зверчица. Одговор на питање у првој реченици. Није. Иако Пејлин већ негде на почетку филма буде неколико пута испишан и на њега сходно хигијени тог доба буду бацали и ђубре са прозора, премало је добрих фора за филм који се чини да траје дуже него што јесте. Много касније ће од комплетнијих Пајтоноваца доћи успешнија пародија о средњем веку него што је ова. За фанове Пајтоноваца ово је вероватно нешто можда вредно гледања али не бих се усудио рећи да је много више од тога... 4,7/10
Director:Terry Gilliam
Genre:Adventure | Comedy | Fantasy | Horror
Колико је потребно Пајтоноваца да се направи добар филм?
Пejлин, чији лик је бројач бачви, непоштено занимње у очима његовог оца, који умире и одриче га се а самим тим га оставља и без занимања. Све то да би могао да ожени дебелу краву у коју се заљубио, одлази у град у потрази за новим послом који ће у очима њене породице бити вредан. У време када он одлази целу краљевину је погодила тешка неман која убија и терорише становништво а чије име не бих се усудио да напишем на српском а наллази се у наслову филма. У истом граду се организује турнир витезова да се пронађе најјхрабрији (или најбољи у игрању жмурки), да уништи ту звер...
Тери Гилијам је овај филм урадио на основу (невероватно) Луис Керолове песмице која није дужа од 25 реда. Али је довољно очигледно да постане на неки начин култна зверчица. Одговор на питање у првој реченици. Није. Иако Пејлин већ негде на почетку филма буде неколико пута испишан и на њега сходно хигијени тог доба буду бацали и ђубре са прозора, премало је добрих фора за филм који се чини да траје дуже него што јесте. Много касније ће од комплетнијих Пајтоноваца доћи успешнија пародија о средњем веку него што је ова. За фанове Пајтоноваца ово је вероватно нешто можда вредно гледања али не бих се усудио рећи да је много више од тога... 4,7/10
недеља, 14. децембар 2008.
Spalovac mrtvol (1969)
Spalovac mrtvol (1969)
Director:Juraj Herz
Genre:Drama | Horror | Music
Филм који је рађен по роману (не би имало смисла да се не напомене) Ладислава Фукса је чудна комбинација готичности и хумора Поа, фаталности Кафке и уметности који носи чешки филм крајем шездесетих.
Копфркингл је угледни чешки управник првог крематоријума који са трунком немачке крви не мисли пуно о надоилазећем Трећем рајху и који је сигуран у том тренутку да је сав прах тела које спали једнак и да се одвећ навикао да он прича чешки, једе рибу на чешки начин па и децу школује у чешким гимназијама. Његова опсесија је смрт и сматра да она не мора да буде само туга већ ослобађање од патњи како вероватно му казује Тибетанска књига мртвих. Ипак фабрика смрти коју гура нацистичка Немачка и нашег малог главног јунака из морбидности тера у лагано лудило којем је био склон...
Невероватно како је карактер главног јунака написан а затим и сјајно одигран. Његова мирноћа која је на почетку и гротескна па и комична до његовог полаког гурања у лудило Рајха и његове ретроградне филофије о чистој раси. Атмосфера у филму, камера све је са правом гурнуто у карактер и причу главног јунака како и приличи. Обавезно за погледати... 7,6/10
Director:Juraj Herz
Genre:Drama | Horror | Music
Филм који је рађен по роману (не би имало смисла да се не напомене) Ладислава Фукса је чудна комбинација готичности и хумора Поа, фаталности Кафке и уметности који носи чешки филм крајем шездесетих.
Копфркингл је угледни чешки управник првог крематоријума који са трунком немачке крви не мисли пуно о надоилазећем Трећем рајху и који је сигуран у том тренутку да је сав прах тела које спали једнак и да се одвећ навикао да он прича чешки, једе рибу на чешки начин па и децу школује у чешким гимназијама. Његова опсесија је смрт и сматра да она не мора да буде само туга већ ослобађање од патњи како вероватно му казује Тибетанска књига мртвих. Ипак фабрика смрти коју гура нацистичка Немачка и нашег малог главног јунака из морбидности тера у лагано лудило којем је био склон...
Невероватно како је карактер главног јунака написан а затим и сјајно одигран. Његова мирноћа која је на почетку и гротескна па и комична до његовог полаког гурања у лудило Рајха и његове ретроградне филофије о чистој раси. Атмосфера у филму, камера све је са правом гурнуто у карактер и причу главног јунака како и приличи. Обавезно за погледати... 7,6/10
субота, 13. децембар 2008.
Città delle donne, La (1980)
Città delle donne, La (1980)
Director:Federico Fellini
Genre:Comedy | Drama
Могуће је да вам се не свиди Мастрејанијев јунак у овом филму и да га називати разним погрдним именима због његовог става али...
Филм почиње са сценом уласка воза у тунел ( ;) ), а одмах у следећој сцени наш јунак Снапораз се буди преко пута у купеу фаталне жене због чега се понаша хипнотистички и почне да је прати до тоалета у само једној намери. Међутим воз стаје усред недођије и тајанствена жена силази са њега али и даље у својој омађијаности силази и Снапораз и прати је до хотела у коме се одржава скуп феминисткиња и лезбејки. А то је сасвим супротно од идеалних жена коју тражи наш јунак. Убрзо затим следи гомилу неприлика које га чекају док покушава да се извуче и врати на железничку станицу...
19-30-49%5D.JPG)
Још један надреалистички прожет сном Фелинијев филм који (да ли) има наровученије за гланог јунака и његовом (не)прикрајном жељом за празним сексом и идеалној жени које нема. Невероватна кореографија у овом филму, али и понеке дугачке непотребне сцене су можда и главна одлика овога филма. Не може му се ништа такође занемарити на хумору и целој "бајковитости" што носи али свакако филм представља један од оних да покаже како се филмови са сличном тематиком требају снимити... 6,7/10
Director:Federico Fellini
Genre:Comedy | Drama
Могуће је да вам се не свиди Мастрејанијев јунак у овом филму и да га називати разним погрдним именима због његовог става али...
Филм почиње са сценом уласка воза у тунел ( ;) ), а одмах у следећој сцени наш јунак Снапораз се буди преко пута у купеу фаталне жене због чега се понаша хипнотистички и почне да је прати до тоалета у само једној намери. Међутим воз стаје усред недођије и тајанствена жена силази са њега али и даље у својој омађијаности силази и Снапораз и прати је до хотела у коме се одржава скуп феминисткиња и лезбејки. А то је сасвим супротно од идеалних жена коју тражи наш јунак. Убрзо затим следи гомилу неприлика које га чекају док покушава да се извуче и врати на железничку станицу...
19-30-49%5D.JPG)
Још један надреалистички прожет сном Фелинијев филм који (да ли) има наровученије за гланог јунака и његовом (не)прикрајном жељом за празним сексом и идеалној жени које нема. Невероватна кореографија у овом филму, али и понеке дугачке непотребне сцене су можда и главна одлика овога филма. Не може му се ништа такође занемарити на хумору и целој "бајковитости" што носи али свакако филм представља један од оних да покаже како се филмови са сличном тематиком требају снимити... 6,7/10
Pineapple Express (2008)
Pineapple Express (2008)
Director:David Gordon Green
Genre:Comedy | Crime | Thriller
Константо надувани достављач судских одлука приликом пушења нове траве назване по
наслову филма присуствује убиству. Како ту траву познају баш ти исти почиониоци то доводи њега и његовог дилера у незгодан положај и на њих се шаљу убице....
Само реч две, три о филму јер и не вреди ни за толико. Стекао сам утисак док сам га гледао по својој радњи и комичности да сам се вратио у еру тако "забавних" филмова из осамдесетих. Знате, они филмови где су сви пијани, настондирани и где мало по мало искочи нека сиса. Овде нема сиса. Али хумор је на нивоу евентуалног мозга који је је констатно претпрео губитке сивих ћелија услед оноликог дувања. Да не грешим душу има две комичне сцене, у филму који је наводно сав у њима. Ух где су? Мора да сам био напушен. Тешко, али заиста тешко губљење времена... 0,6/10
Director:David Gordon Green
Genre:Comedy | Crime | Thriller
Константо надувани достављач судских одлука приликом пушења нове траве назване по
наслову филма присуствује убиству. Како ту траву познају баш ти исти почиониоци то доводи њега и његовог дилера у незгодан положај и на њих се шаљу убице....Само реч две, три о филму јер и не вреди ни за толико. Стекао сам утисак док сам га гледао по својој радњи и комичности да сам се вратио у еру тако "забавних" филмова из осамдесетих. Знате, они филмови где су сви пијани, настондирани и где мало по мало искочи нека сиса. Овде нема сиса. Али хумор је на нивоу евентуалног мозга који је је констатно претпрео губитке сивих ћелија услед оноликог дувања. Да не грешим душу има две комичне сцене, у филму који је наводно сав у њима. Ух где су? Мора да сам био напушен. Тешко, али заиста тешко губљење времена... 0,6/10
петак, 12. децембар 2008.
Dung che sai duk (1994)
Dung che sai duk (1994)
Director:Kar Wai Wong
Genre:Action | Drama
Направљено по кинеском роману што је и видљиво не само кроз нараторство у филму већ и по развијању радње овом филму ништа не фали...
Прича је о некада мачеовцу који је оставио свој мач али и жену коју је волео и отишао на пут да би сазнао да се она удала за његовог брата (практично из ината) и који је почео да буде нека врста ангажаваоца убица и тражење клијената који желе да издвоје одређени новац за убиство. И кроз ову дугачку реченицу се заправо одвијају приче у којима су клијенти који унајмљују и убице свезани кроз сасвим супротно осећање, љубави. Љубави која из неразумевања, освете доноси смрт...
Филм има више структура у причи и одвија се причајући причу кроз цео филм о главном јунаку али и споредним јунацима (убицама, жртвама и клијената).
Филм има једну веома важно наравученије како и где у љубави партнери погреше, због глупости за којом жале касније читав живот. И све то прожето кроз невероватне сценарије пустиње, прича тече лагано али онда долазе акционе сцене које су урађене као у најгорим Хонг Конг филмовима. Свакако је режисер могао да их минимизује или релитавизује у читавој причи ако већ није могао да их скроз избегне. То невероватно квари невероватно умеће Кар Вај Вонга за његов приповедачки тон у филму... Као када вам у топлу чоколаду ставе со.... 6,0/10
Director:Kar Wai Wong
Genre:Action | Drama
Направљено по кинеском роману што је и видљиво не само кроз нараторство у филму већ и по развијању радње овом филму ништа не фали...
Прича је о некада мачеовцу који је оставио свој мач али и жену коју је волео и отишао на пут да би сазнао да се она удала за његовог брата (практично из ината) и који је почео да буде нека врста ангажаваоца убица и тражење клијената који желе да издвоје одређени новац за убиство. И кроз ову дугачку реченицу се заправо одвијају приче у којима су клијенти који унајмљују и убице свезани кроз сасвим супротно осећање, љубави. Љубави која из неразумевања, освете доноси смрт...
Филм има више структура у причи и одвија се причајући причу кроз цео филм о главном јунаку али и споредним јунацима (убицама, жртвама и клијената).
Филм има једну веома важно наравученије како и где у љубави партнери погреше, због глупости за којом жале касније читав живот. И све то прожето кроз невероватне сценарије пустиње, прича тече лагано али онда долазе акционе сцене које су урађене као у најгорим Хонг Конг филмовима. Свакако је режисер могао да их минимизује или релитавизује у читавој причи ако већ није могао да их скроз избегне. То невероватно квари невероватно умеће Кар Вај Вонга за његов приповедачки тон у филму... Као када вам у топлу чоколаду ставе со.... 6,0/10
четвртак, 11. децембар 2008.
Thirteen Conversations About One Thing (2001)
Thirteen Conversations About One Thing (2001)
Director:Jill Sprecher
Genre:Drama
Филм као и многи покушава кроз насумичне изабране животе који
осим што живе у истом граду немају ништа заједничко покушава да веже кроз причу о срећи, немогућности али и могућности над контролом над њиховим животима. Ту је адвокат који на почетку мисли да је срећан има мото зај*би кривицу али онда руши пешака и мислећи да га је убио наставља даље али иста та кривица га изједа изнутра, затим управник менаџера који услед свог несрећног живота биди свет само кроз призму цинизма и који не може да истрпи туђу срећу, спремачицу којој док се не деси несрећа је убеђена да има среће и верује да сваког момента нешто је чека иза угла, професора који мисли да промена од његове свакодневне рутине и живота ће га начинити срећнијим па напушта жену али не схвата да та рутина је била оно што је он заправо...
Није ни први ни задњи филм који покушава да објасни основне категорије о животу, проблем је када (мени) покушава да да приповедачки тон како, мада можда у томе грешим. Као омнибус прича филм се заиста елегантно окреће свакој причи у правој мери и има дозу онога "приче из комшилука" што чини филм још више занимљивим... 7,1/10
Director:Jill Sprecher
Genre:Drama
Филм као и многи покушава кроз насумичне изабране животе који
осим што живе у истом граду немају ништа заједничко покушава да веже кроз причу о срећи, немогућности али и могућности над контролом над њиховим животима. Ту је адвокат који на почетку мисли да је срећан има мото зај*би кривицу али онда руши пешака и мислећи да га је убио наставља даље али иста та кривица га изједа изнутра, затим управник менаџера који услед свог несрећног живота биди свет само кроз призму цинизма и који не може да истрпи туђу срећу, спремачицу којој док се не деси несрећа је убеђена да има среће и верује да сваког момента нешто је чека иза угла, професора који мисли да промена од његове свакодневне рутине и живота ће га начинити срећнијим па напушта жену али не схвата да та рутина је била оно што је он заправо...Није ни први ни задњи филм који покушава да објасни основне категорије о животу, проблем је када (мени) покушава да да приповедачки тон како, мада можда у томе грешим. Као омнибус прича филм се заиста елегантно окреће свакој причи у правој мери и има дозу онога "приче из комшилука" што чини филм још више занимљивим... 7,1/10
уторак, 9. децембар 2008.
Rule Number One (2008)
Rule Number One (2008)
Director:Kelvin Tong
Genre:Action | Thriller
Овога пута није тајландски филм већ сингапурски, што је мени било тешко уочљиво :) , шалу на страну изгледа да цела ова регија поприма сличне тонове при прављењу филомва...
Обичан саобраћајац зауставља серијског убицу због не везивања појаса. Док полако схвата да се у гепеку налази крваво тело жене њега хвата убица и рањава. Пре самог тренутка пре него што умире дух убијене жене се појављује пред обоје што полицајац искоришћава и убија убицу. Након отпремања из болнице одбија да промени исказ да га је "дух" спасао и као казну (?) прелази у специјалну јединицу која се бави у просеку са само пет позива дневно али који су скроз необичајни а баве се необјашњивим феноменима. Ради са претпоставњеним који је његова сушта супротност пије за време дужности и који одступа од дисциплинованог полицајца, али који му говори правило број један, да духови не постоје. Ускоро почиње да решава случајева са "духовима" којима је његова личност подложна да види а почиње и велики случај серијског убице...
Овај филм је буквално комбинација Дилана Дога и Досијеа Х. Иако клишеји само навиру из овога филма у односу на учитеља и ученика радњи годи такав правац. Можда једино је проблематична дефиниција духова. Више подсећа на причу из ДД (51 "Зло") о вирусу који прелази из тела у тело а оличење је зла. Чак и случај у филму иде одлично али на крају све засе*у. Непотребни спин-оф који је почео да буде изгледа рутина у филмовима из ове регјне није нимало направио услугу овом филму јер је тиме добио један сасвим лош крај... 5,5/10
Director:Kelvin Tong
Genre:Action | Thriller
Овога пута није тајландски филм већ сингапурски, што је мени било тешко уочљиво :) , шалу на страну изгледа да цела ова регија поприма сличне тонове при прављењу филомва...
Обичан саобраћајац зауставља серијског убицу због не везивања појаса. Док полако схвата да се у гепеку налази крваво тело жене њега хвата убица и рањава. Пре самог тренутка пре него што умире дух убијене жене се појављује пред обоје што полицајац искоришћава и убија убицу. Након отпремања из болнице одбија да промени исказ да га је "дух" спасао и као казну (?) прелази у специјалну јединицу која се бави у просеку са само пет позива дневно али који су скроз необичајни а баве се необјашњивим феноменима. Ради са претпоставњеним који је његова сушта супротност пије за време дужности и који одступа од дисциплинованог полицајца, али који му говори правило број један, да духови не постоје. Ускоро почиње да решава случајева са "духовима" којима је његова личност подложна да види а почиње и велики случај серијског убице...
Овај филм је буквално комбинација Дилана Дога и Досијеа Х. Иако клишеји само навиру из овога филма у односу на учитеља и ученика радњи годи такав правац. Можда једино је проблематична дефиниција духова. Више подсећа на причу из ДД (51 "Зло") о вирусу који прелази из тела у тело а оличење је зла. Чак и случај у филму иде одлично али на крају све засе*у. Непотребни спин-оф који је почео да буде изгледа рутина у филмовима из ове регјне није нимало направио услугу овом филму јер је тиме добио један сасвим лош крај... 5,5/10
Rescue Dawn (2006)
Rescue Dawn (2006)
Director:Werner Herzog
Genre:Action | Adventure | Biography | Drama | War
Заиста не знам у чему је проблем са Херцогом и пријемом његових филова код мене. Није то толико у било каквом техничком стилу већ једноставно у одабиру сценарија који ради за своје филмове...
Ово је биографска прича о човеку Дитер Денглеру који је био заробљен за време Вијетнамског рата и то још у самом његовом почетку када су САД трупе улазиле у Лаос. Провео је у заробљеништву око непуних годину дана и успео да побегне из њега у организованој акцији са још пет заробљеника. После 23 дана проведених у џунгли коначно је успео да се спаси помоћу спасилачке екипе...
19-49-44%5D.JPG)
Тешко је разумети по чему је баш ова прича толико заокуприла пажњу редитеља који је направио десет година пре овога и документарац о овом човеку. Човеку који је волео да лети али изгледа да се више рушио током лета него пто је летео (после рата чак четири пута је имао несреће и преживљавао). Помислим како Пајтоновци завиде што нису знали за њега... Ок, да не будемо толико критични али једноставно осим условима у којима је био заробљен, начину бекства филм нема ништа специјално да понуди па ни ово наведено, осим што му даје једино вредност да се заиста тако десило иако није ништа спектакуларно... 5,4/10
Director:Werner Herzog
Genre:Action | Adventure | Biography | Drama | War
Заиста не знам у чему је проблем са Херцогом и пријемом његових филова код мене. Није то толико у било каквом техничком стилу већ једноставно у одабиру сценарија који ради за своје филмове...
Ово је биографска прича о човеку Дитер Денглеру који је био заробљен за време Вијетнамског рата и то још у самом његовом почетку када су САД трупе улазиле у Лаос. Провео је у заробљеништву око непуних годину дана и успео да побегне из њега у организованој акцији са још пет заробљеника. После 23 дана проведених у џунгли коначно је успео да се спаси помоћу спасилачке екипе...
19-49-44%5D.JPG)
Тешко је разумети по чему је баш ова прича толико заокуприла пажњу редитеља који је направио десет година пре овога и документарац о овом човеку. Човеку који је волео да лети али изгледа да се више рушио током лета него пто је летео (после рата чак четири пута је имао несреће и преживљавао). Помислим како Пајтоновци завиде што нису знали за њега... Ок, да не будемо толико критични али једноставно осим условима у којима је био заробљен, начину бекства филм нема ништа специјално да понуди па ни ово наведено, осим што му даје једино вредност да се заиста тако десило иако није ништа спектакуларно... 5,4/10
недеља, 7. децембар 2008.
Sukiyaki Western Django (2007)
Sukiyaki Western Django (2007)
Director:Takashi Miike
Genre:Action | Western
Задњи у низу филмова који су кренули са обрадом од Куросавиног Yojimbo-м... Самим тим нема потребе да се понавља већ толико помунута прича. Многи су пре овог филма Микеа поредили са Тарантином. На основу само одгледане Аудиције то ми није ни пало напамет, али у овом филму нисам ни знао да је он режисер већ на основу прве сцене сам разумео даје то у питању тарантино...толико о томе..
Генерално филму не може се занемарити леп визуелни контекст кадрова са прскањем крви, комедија али исто тако претерано пуцање и та нека врста ложења почне да дави у филму и једва чекате крај. Крај који је занимљив... Све у свему у стилу Тарантина и Родригеза а убачено у контекст јапанаца са изразитим акцентом и као каубојце, не може да прође ништа више него као добра зензанција... 5,6/10
Director:Takashi Miike
Genre:Action | Western
Задњи у низу филмова који су кренули са обрадом од Куросавиног Yojimbo-м... Самим тим нема потребе да се понавља већ толико помунута прича. Многи су пре овог филма Микеа поредили са Тарантином. На основу само одгледане Аудиције то ми није ни пало напамет, али у овом филму нисам ни знао да је он режисер већ на основу прве сцене сам разумео даје то у питању тарантино...толико о томе..
Генерално филму не може се занемарити леп визуелни контекст кадрова са прскањем крви, комедија али исто тако претерано пуцање и та нека врста ложења почне да дави у филму и једва чекате крај. Крај који је занимљив... Све у свему у стилу Тарантина и Родригеза а убачено у контекст јапанаца са изразитим акцентом и као каубојце, не може да прође ништа више него као добра зензанција... 5,6/10
субота, 6. децембар 2008.
Varjoja paratiisissa (1986)
Varjoja paratiisissa (1986)
Director: Aki Kaurismäki
Genre: Comedy | Romance
Није ни чудо што Џим Џармушу се свиђају филмови овога режисера (мада је прво почео ортаклук са његовим мало темпераментним братом), чак и име овога филма на енглеског подсећа на Stranger Then Рaradise...
Ђубретар Никандер (коме и поред много разлога да санамо име у филму то и не успевамо) има план, тј. план је нашао њега од његовог старијег колеге да оснују заједничку ђубретарску фирму где више не би радили на точковима већ за писаћим столом. Ипак, пре него то дођу до тога колега му умире и он мора да настави свој живот. Живот који прекида девоја из супермаркета у коју се заљубљује и са којом улази у односе који ће бити топли-хладни...
Не могу сада а да се не сетим Љубави и других злочина, некако ми чучи да ако је тај филм могао на нешто (можда и центрирао?) да личи било би попут овога филма.
Минималистички прилаз емоцијама радњи па обртима чини овај филм (али минималистички у квалитетном смислу) оно што заједно спаја Џармуша и Каурисмакија. Осећања која се показују негде стишњено и у тишини са деловима ексползија која покрећу причу али и са невороватним ставом лика (наиме губитника) да проба да иде даље и да се бори за оно што мисли да је исправно поред свега. А то је љубав. Нема ту много паметовања... 7,0/10
Director: Aki Kaurismäki
Genre: Comedy | Romance
Није ни чудо што Џим Џармушу се свиђају филмови овога режисера (мада је прво почео ортаклук са његовим мало темпераментним братом), чак и име овога филма на енглеског подсећа на Stranger Then Рaradise...
Ђубретар Никандер (коме и поред много разлога да санамо име у филму то и не успевамо) има план, тј. план је нашао њега од његовог старијег колеге да оснују заједничку ђубретарску фирму где више не би радили на точковима већ за писаћим столом. Ипак, пре него то дођу до тога колега му умире и он мора да настави свој живот. Живот који прекида девоја из супермаркета у коју се заљубљује и са којом улази у односе који ће бити топли-хладни...
Не могу сада а да се не сетим Љубави и других злочина, некако ми чучи да ако је тај филм могао на нешто (можда и центрирао?) да личи било би попут овога филма.
Минималистички прилаз емоцијама радњи па обртима чини овај филм (али минималистички у квалитетном смислу) оно што заједно спаја Џармуша и Каурисмакија. Осећања која се показују негде стишњено и у тишини са деловима ексползија која покрећу причу али и са невороватним ставом лика (наиме губитника) да проба да иде даље и да се бори за оно што мисли да је исправно поред свега. А то је љубав. Нема ту много паметовања... 7,0/10Tres días (2008)
Tres días (2008)
Director: F. Javier Gutiérrez
Genre: Crime | Drama | Fantasy | Sci-Fi | Thriller
Шта бисте ви радили да знате да свету којег ви познајете за три дана ће бити крај?
Управо то се догодилу у овом филму. Глвани јунак и његова мајка су сазнали да за три дана пада огромна комета на земљу вишеструко већа него она која је побила диносаурусе. Наравно настаје хаос. Мајка знајући да је њен други син ван земље одлучује да оде ван града до својих унучади који су сами и да сањима проведе последње дане али не само да би била са њнима већ и да их заштити од серијског убице деце који је захваљујући њеном сину завршио у затвору. И то све са млађим сином који мрзи изгледа цео живот...
Одмах се људи упитају зашто би који враг неко три дана пре краја света ишао да се освети и да веша децу? Заиста, додуше то је филм. И мора му се признати да иако има правац оних филмова где главни јунак, мизантроп и више од тога, за три дана схвата вредност живота филм скреће на сасвим други колосек (додуше и са оном причом приде). Друго што мора да му се призна јесте технички и визуелни део који су заиста на једном завидном нивоу. Али то је то... 4,5/10
Director: F. Javier Gutiérrez
Genre: Crime | Drama | Fantasy | Sci-Fi | Thriller
Шта бисте ви радили да знате да свету којег ви познајете за три дана ће бити крај?
Управо то се догодилу у овом филму. Глвани јунак и његова мајка су сазнали да за три дана пада огромна комета на земљу вишеструко већа него она која је побила диносаурусе. Наравно настаје хаос. Мајка знајући да је њен други син ван земље одлучује да оде ван града до својих унучади који су сами и да сањима проведе последње дане али не само да би била са њнима већ и да их заштити од серијског убице деце који је захваљујући њеном сину завршио у затвору. И то све са млађим сином који мрзи изгледа цео живот...
Одмах се људи упитају зашто би који враг неко три дана пре краја света ишао да се освети и да веша децу? Заиста, додуше то је филм. И мора му се признати да иако има правац оних филмова где главни јунак, мизантроп и више од тога, за три дана схвата вредност живота филм скреће на сасвим други колосек (додуше и са оном причом приде). Друго што мора да му се призна јесте технички и визуелни део који су заиста на једном завидном нивоу. Али то је то... 4,5/10
Gomorra (2008)
Gomorra (2008)
Director:Matteo Garrone
Genre:Crime | Drama
Још један у низу мафијашких филмова који долазе из Италије. Да ли са овим покушавају да суоче своје становништво о проблему или да прикажу да је оно нерешиво?
Прича заправо нема главног актера већ се посматрају огранци мафије и њихово деловање од дна према врху. Самим тим актери су локални клинац који тек улази у свет подземља, курир у служби мафије, кројач скупих али фалсификоване одеће и на врху ланца бизнисмен из мафије који се бави "нелегалним" waste dump и клинци који као у односу на свој узор Тони Монтане покушавају да омету играче за које не схватају да су већи од њих...
Филм и нема толико тога да покаже. Једноставно као да гледате еволуционе креатуре из деведесетих у Србији са новим трешама, неонским клубовима, лошом музиком, тј. лошим укусом а и још ошијим моралом. И где по обичају нема победника осим главних играча. Мора се признати ужасно досадан филм поготово ако се узме у обзир и трајање које је дуже од два сата... 4,7/10
Director:Matteo Garrone
Genre:Crime | Drama
Још један у низу мафијашких филмова који долазе из Италије. Да ли са овим покушавају да суоче своје становништво о проблему или да прикажу да је оно нерешиво?
Прича заправо нема главног актера већ се посматрају огранци мафије и њихово деловање од дна према врху. Самим тим актери су локални клинац који тек улази у свет подземља, курир у служби мафије, кројач скупих али фалсификоване одеће и на врху ланца бизнисмен из мафије који се бави "нелегалним" waste dump и клинци који као у односу на свој узор Тони Монтане покушавају да омету играче за које не схватају да су већи од њих...
Филм и нема толико тога да покаже. Једноставно као да гледате еволуционе креатуре из деведесетих у Србији са новим трешама, неонским клубовима, лошом музиком, тј. лошим укусом а и још ошијим моралом. И где по обичају нема победника осим главних играча. Мора се признати ужасно досадан филм поготово ако се узме у обзир и трајање које је дуже од два сата... 4,7/10
уторак, 2. децембар 2008.
Ljubav i drugi zlocini (2008)
Ljubav i drugi zlocini (2008)
Director: Stefan Arsenijevic
Genre: Comedy | Drama | Romance
Толико се букле дигло око овога филма а и режисера захваљујући његовом првом кратком филму који је чак био номинован за Оскара...
Гледајући мали микрокосмос делића Новог Београда добијамо причу о "постаријој" девојци која је у вези са локалним мафијашем, али која жели да помоегне од њеног погрешног живота тако што ће опљачкати свог дечка и зафурњати у Швицу. Опраштајући се у задњем дану свима којима то заслужују (на леп и онај мало мање леп начин), има шансе да се створи љубав са локалним "клинцем" који је већ дуго времена заљубљен у њу...
...али било је то давно. Можда то и није разлог оваком осредњем филму већ једноставно чињеница да је режисер узео и да пише сценарио. И то веома лоше. А и јефтино. Када не упадају у сопстве клишеје ликови не личе на оно што описују а поготово не ситне криминалце у улози Костића. Изгледају понекада као да им је одстрањен део мозга. Уопштено цела атмосфера у којој се одиграва филм и његово приказивање изгледа јефтино као трафика са јајима... 4,4/10
Director: Stefan Arsenijevic
Genre: Comedy | Drama | Romance
Толико се букле дигло око овога филма а и режисера захваљујући његовом првом кратком филму који је чак био номинован за Оскара...
Гледајући мали микрокосмос делића Новог Београда добијамо причу о "постаријој" девојци која је у вези са локалним мафијашем, али која жели да помоегне од њеног погрешног живота тако што ће опљачкати свог дечка и зафурњати у Швицу. Опраштајући се у задњем дану свима којима то заслужују (на леп и онај мало мање леп начин), има шансе да се створи љубав са локалним "клинцем" који је већ дуго времена заљубљен у њу...
...али било је то давно. Можда то и није разлог оваком осредњем филму већ једноставно чињеница да је режисер узео и да пише сценарио. И то веома лоше. А и јефтино. Када не упадају у сопстве клишеје ликови не личе на оно што описују а поготово не ситне криминалце у улози Костића. Изгледају понекада као да им је одстрањен део мозга. Уопштено цела атмосфера у којој се одиграва филм и његово приказивање изгледа јефтино као трафика са јајима... 4,4/10
понедељак, 1. децембар 2008.
Yojimbo (1961)
Yojimbo (1961)
Director: Akira Kurosawa
Genre: Action | Comedy | Crime | Drama | Thriller
Када самурај који је остао без господара (због историјских околности) путем судбине дође до града, сазнаје (спознаје првим кораком) да у њему влада хаос и безакоње у коме главну реч воде две супростављене банде односно породице...
Заиста је помало патетично, иронично зовите то како желите, када се кроз Куросавин опус заправо упознајете кроз Холивудске филмове. Нису ни чак ти римејци (рип-офови?) чак ни толико лоше обрађени (пример овог филма па на даље), али промућнете главом и кажете хеј па то је због приче. А чије? И ту се вратимо на почетак. Филм иако је нека врста крими и акције обилује и комедијом понекада у тој мери да буде неукусна у филму. Мада морам се присетити да то није баш тако необичајно не код Куросаве21-50-07%5D.JPG)
само већ уопштено у јапанским филмовима. Нема се пуно шта рећи о овом филму сам утисак и сам број филмова који је на основу њега изрођен чини овај филм великим (не и најбољим или највалитетнијим) али огромним у очима оних који проучавају кинематографију. И то са правом... 7,4/10
Director: Akira Kurosawa
Genre: Action | Comedy | Crime | Drama | Thriller
Када самурај који је остао без господара (због историјских околности) путем судбине дође до града, сазнаје (спознаје првим кораком) да у њему влада хаос и безакоње у коме главну реч воде две супростављене банде односно породице...
Заиста је помало патетично, иронично зовите то како желите, када се кроз Куросавин опус заправо упознајете кроз Холивудске филмове. Нису ни чак ти римејци (рип-офови?) чак ни толико лоше обрађени (пример овог филма па на даље), али промућнете главом и кажете хеј па то је због приче. А чије? И ту се вратимо на почетак. Филм иако је нека врста крими и акције обилује и комедијом понекада у тој мери да буде неукусна у филму. Мада морам се присетити да то није баш тако необичајно не код Куросаве
21-50-07%5D.JPG)
само већ уопштено у јапанским филмовима. Нема се пуно шта рећи о овом филму сам утисак и сам број филмова који је на основу њега изрођен чини овај филм великим (не и најбољим или највалитетнијим) али огромним у очима оних који проучавају кинематографију. И то са правом... 7,4/10
Session 9 (2001)
Session 9 (2001)
Director: Brad Anderson
Genre:Horror | Thriller | Drama | Mystery
Први амерички филм који иако није имао намеру личи на јапански иако није римејк нити рип оф од неког, а личи...
Добијаћи посао, који ће очигледно вратити фирму на здраве ноге, група чистача азбеста (ма како се звала професија овде), има недељу само дана да заврше посао у лудници где су до пре десет година били смештини најјгори психијатриски случајеви. Тензија расте међу члановима због индивидуалних притисака сваког од њих, док један од њих слуша сесију на траци од вишеструке личности која је боравила у тој болници...
Сиромашно али види се да се знало како одрадити посао. Помињање јапанске продукције хорора није случајно јер чини се да на исти начин покушава да вам ставља само знање и ишчекивање када ће све једном пући и да то осетите како долази на прави начин. А напуштена лудница? Зар то није место за тако што. И све би то било супер да се није сазнало да је филм на крају па и сама поента заплета замењена због реакције пробне публике. Само ћу рећи: идиоти. Да се могло на истом нивоу са таквим првобитним заплетом решити филм добили би сасвим нову и по мени бољу димензију осим сасвим просечно добро одрађеног трилера... 6,4/10
Director: Brad Anderson
Genre:Horror | Thriller | Drama | Mystery
Први амерички филм који иако није имао намеру личи на јапански иако није римејк нити рип оф од неког, а личи...
Добијаћи посао, који ће очигледно вратити фирму на здраве ноге, група чистача азбеста (ма како се звала професија овде), има недељу само дана да заврше посао у лудници где су до пре десет година били смештини најјгори психијатриски случајеви. Тензија расте међу члановима због индивидуалних притисака сваког од њих, док један од њих слуша сесију на траци од вишеструке личности која је боравила у тој болници...
Сиромашно али види се да се знало како одрадити посао. Помињање јапанске продукције хорора није случајно јер чини се да на исти начин покушава да вам ставља само знање и ишчекивање када ће све једном пући и да то осетите како долази на прави начин. А напуштена лудница? Зар то није место за тако што. И све би то било супер да се није сазнало да је филм на крају па и сама поента заплета замењена због реакције пробне публике. Само ћу рећи: идиоти. Да се могло на истом нивоу са таквим првобитним заплетом решити филм добили би сасвим нову и по мени бољу димензију осим сасвим просечно добро одрађеног трилера... 6,4/10
субота, 29. новембар 2008.
Wong gok ka moon (1988)
Wong gok ka moon (1988)
Director: Kar Wai Wong
Genre: Crime | Drama
Како сам једини филм пре овога гледао од овог режисера 2046. и како сам поодавно научен од других да на њега гледам као најромантичнијег режисера данашњице тако ме је његов првенац прилично изненадио по жанровском питању.
Главни јунак један од главних "помоћних руку" код локалног Кума има веома проблематичног млађег брата који стално упада у невоље а и чини се да је неспособан да одради посао утеривача дугова. Прецењујући своје могућности задужује се са новцем који не може да врати и његов брат мора опет да ступи на сцену...
Осим пар ситници овај до овог тренутка укључујући и под причу (о ромасни старјег брата), у том тренутку помало "безобрано" личи на "Mean Streets". Међутим прича се мало рачва надање па помало и у Хонг Конг стилу тучњави и гужви па до опет романтичног дела.
Да ли због малог позајмљивања из Скорсезеовог филма или због "Take My Breath Away" отпеваног на кантонежанском филм без обзира на све личи на филмове са запада. И заправо овде ничега лоше, тај мирис који вам се покрада негде у неком делу мозга о неком времену опет дају за право да овај режисер је умео да остави утисак и да печат својим филмовима. Ок, није лоше али ипак је ово већ виђено неких петнаест година раније... 6,1/10
Director: Kar Wai Wong
Genre: Crime | Drama
Како сам једини филм пре овога гледао од овог режисера 2046. и како сам поодавно научен од других да на њега гледам као најромантичнијег режисера данашњице тако ме је његов првенац прилично изненадио по жанровском питању.
Главни јунак један од главних "помоћних руку" код локалног Кума има веома проблематичног млађег брата који стално упада у невоље а и чини се да је неспособан да одради посао утеривача дугова. Прецењујући своје могућности задужује се са новцем који не може да врати и његов брат мора опет да ступи на сцену...
Осим пар ситници овај до овог тренутка укључујући и под причу (о ромасни старјег брата), у том тренутку помало "безобрано" личи на "Mean Streets". Међутим прича се мало рачва надање па помало и у Хонг Конг стилу тучњави и гужви па до опет романтичног дела.
Да ли због малог позајмљивања из Скорсезеовог филма или због "Take My Breath Away" отпеваног на кантонежанском филм без обзира на све личи на филмове са запада. И заправо овде ничега лоше, тај мирис који вам се покрада негде у неком делу мозга о неком времену опет дају за право да овај режисер је умео да остави утисак и да печат својим филмовима. Ок, није лоше али ипак је ово већ виђено неких петнаест година раније... 6,1/10
петак, 28. новембар 2008.
The Player (1992)
The Player (1992)
Director: Robert Altman
Genre: Comedy | Drama | Thriller
Извршни директор велике филмске компаније који добија и до педесет хиљада сценарија од којих може само годишње да дванаест да прихвати. У таквом послу мора да се буде и злобан што свакако није тешко главном актеру којем почињу да стижу претеће разгледнице од човека у име свих писаца. Директор мисли да проналази свог човека који му прети игруом случају
убија га...
Филм пун интерних фора међу познатим Холивудским фацама али и саркастични анти-холивудски филм који говори о шаблону снимања филмова у Холивуду. Међутим сама атмосфера у филму подсећа на продужетак филмова из осамдесетих... 6,0/10
Director: Robert Altman
Genre: Comedy | Drama | Thriller
Извршни директор велике филмске компаније који добија и до педесет хиљада сценарија од којих може само годишње да дванаест да прихвати. У таквом послу мора да се буде и злобан што свакако није тешко главном актеру којем почињу да стижу претеће разгледнице од човека у име свих писаца. Директор мисли да проналази свог човека који му прети игруом случају
убија га...Филм пун интерних фора међу познатим Холивудским фацама али и саркастични анти-холивудски филм који говори о шаблону снимања филмова у Холивуду. Међутим сама атмосфера у филму подсећа на продужетак филмова из осамдесетих... 6,0/10
Пријавите се на:
Постови (Atom)