30. Locke (2013)
Tom Hardy je pojava ali i glmučina. Dajte mu dobar scenario...i dobićete odličan film i tu mu ne treba skoro niko...
29. Grand Illusion (1937)
Dosta godina kasnije filmovi sa P.O.W. tematikom su postali popularni. Imali su francuzi svoje adute u sjajnom Jean Renoir, Jean Gabin i Erich von Stroheim.
28. The Guns of Navarone (1961)
Epski ratni film sa zanimljivom "lokacijom" gde se odvija. Jak dojam je ostavio možda više sam grčki folklor od seta sjajnih glumaca...
27. Zangiku monogatari (1939)
Teško je danas zamisliti adaptaciju ove priče a da ona može da pruži više dramaturški, kao i, bez obzira na današnju tehnologiju, estetski prikaz scenografije i koreografije ovog filma.
26. The Day the Earth Stood Still (1951)
Kultni film koji je bio u kontrast ali i produkt histerije početka zahuktavanja hladnog rata i "alienization" svega što nam nije blisko.
25. El espíritu de la colmena (1973)
Nalik na nadrealne čehoslovačke filmove sa angažovanom pričom o totalitarizmu Frankovog režima ali i spajanje fantastičnog i realnosti kroz oči deteta.
24. Miss Violence (2013)
Zanimljivo je da grčki režiseri uglavnom se proslavljaju u zadnje vreme sa šokantnim porodičnim pričama. Ova je jedna od njih u kojem se za razliku od Kynodontas okreće prizmenijoj i surovijoj priči.
23. Make Way for Tomorrow (1937)
Dirljiva romantična, pomalo melanholična priča o bračnom paru koji je posle toliko godina suživota primorano da se razdvoji i željno da iščekuju ponovni susret iako se mnogo toga promenilo.
22. The Rocket (2013)
Možda i najbolje ujednačen Allen-ov film što se tiče odnosa komedije i drame. Scenario kome je dodata i referenca na egzistencijalizam Zločina i kazne sa "uobičajnim" Allen-ovim cinizmom je 10-ka.
20. I Origins (2014)
Meni se čini kao nekom ko zaista ne voli new-age filozofije (ili primnjena stara verovanja), da je ovaj film prilično nezasluženo unakažen reakcijom kritike. Prilično lepa priča u koju bi svako želeo da veruje sa teškom pričom oko ličnog gubitka.
19. Birdman or (The Unexpected Virtue of Ignorance) (2014)
Povratak Michael Keaton u A produkciju posle dugo vremena u relativno originalnom scenariju (slične "pozorišne" priče postoje u zadnjih 10 godina, ali nijedna nije imala ovakvu reklamu). Film po meni najviše svoju vrednost ima u ekspresivnom dijalogu i dinamici koja je zaista neobičajna u današnje vreme Holivuda kao i to da se ipak gledalo malo više ka tome da se napravi kvalitetan film umesto da se zadovolji po svaku cenu širok auditorijum publike.
18. La Promesse (1996)
Danas bi ovaj film imao možda i veću aktuelnost nego kada je snimljen kada su ilegalni emigranti pretežno bili Afrikanci i Balkanci. Drama koja kroz odličnu glumu preispituje granicu koju treba postaviti da bi se postao čovek - kroz jednu neformiranu mladu ličnost.
17. Jagten (2012)
Sjajna rola Mads Mikkelsen-a kako glupost i kako iskazane tvrdnje i reči mogu okrenuti i najvernije prijatelje protiv pojedinca. Ali ne i samo to već i kako jedno zauvek izgubljeno poverenje više nikad ne vraća stari odnos među ljudima.
16. Tanin no kao (1966)
Psihološka drama oko "maski" unutarnje i spoljne ličnosti - onoga što naše lice i izgled pokazuje nama ali i drugima i kako su ove stvari isprepletene. Verovatno film oko koga mogu da se naprave studije o ovoj tematici.
15. The Wind That Shakes the Barley (2006)
Niko ne može da mi zabrani moje simpatije prema Ircima i njihov odnos koji imaju prema onome što im je nasilno oduzeto. Samim ta naklonost je dosta uticala i prema mom odnosu ka ovom filmu. Možda ne najkvalitetniji film Ken Loach-a ali svakako najuspešniji.
14. Pépé le Moko (1937)
Opet sjajni Jean Gabin i opet tematika koja je kasnije bila veoma populana. Dakle Francuzi su imali svoju Casablanca i svog Bogija.
13. Grapes of Wrath (1940)
Socijalna priča koja Ameriku ipak nije odvela u stranu socijalizma iako je prikazala kako bespuće surovog liberalnog kapitalizma može proizvesti samo roba. Road trip movie sa egzistencijalnom katastrofom.
12. The Philadelphia Story (1940)
Spojiti dva vanserijska glumca, Hičkokove ljubimce u jednom filmu? Sa svojom karaterističnom glumom? Batman Vs Superman - Holivuda 40-tih.
11. Cross of Iron (1977)
Ratni filmovi 70-ih godina su bili vrhunac žanra koji se razvijao 60-ih godina i koji u biti su bili ili prilično naivni ili ulepšani dok 70-ih su postali realistični, ciničniji i suroviji (što je vodilo zapravo prizemnim anti-ratnim filmovima). Sam Peckinpah je režiser koji je stvoren za ovakav pristup a osim toga u ovom filmu je pokazao i specifičnosti "druge" strane.
10. Le notti di Cabiria (1957)
Giulietta Masina - Fellini-jeva heroina soc realizma, nade i bede. Možda redak Fellini-jev film poput La Strada gde zapravo do izražaja više dolazi gluma i harizma glavnih glumaca (Masina) nego ekstravagatnost režisera koja je ipak izraženija u kasnijim njegovim filmovima.
9. Bad Timing (1980)
Jedan od onih filmova za koje je teško objasniti zbog čega toliko fasciniraju (prvo pomislim na Sutherland Don't Look Now, gle čuda opet Nicolas Roeg). Istina Garfunkel nije možda bio najbolje rešenje u filmu (mada dovoljno dobar prikaz osobe koja će svakako izgubiti ono što izgleda previše dobro za njega). Odlična psihološka drama/triler sa jedinstvenom atmosferom i odnosom glavnih karaktera u priči.
8. Kaze tachinu (2013)
Ispostavilo se u ovom trenutku ipak ne poslednji Hayao film. Daleko je ovo od onog režisera po bajkovitosti koju je pružao u ranijim filmovima, čak dosta ozbiljnija tematika ali tako balansira i vuče ka Exupéry formama, snovima, nadanjima a opet sa elementima čak i trilera (!!!). Šta da kažem sucker sam za sve što izbaci ovaj majstor.
7. Mandariinid (2013)
Iznanđenje te godine što se tiče filmova. Nažalost postoje slične stvari napravljene i režirane ovde na Balkanu - (de)humanizacija rata. U prilično jedinstvenoj formi je ovaj film je prikazao besmisao rata i učesnika u njemu zbog vere ili nacije.
6. The Bridge on the River Kwai (1957)
Klasik P.O.W. kampova sa dodatnom svrhom odnosno ratnim zadatkom. Jedan od predstavnika ovog žanra koji ima sve ono što je potrebno za ovakav spektakl, filmske zvezde, radnju koja oslikava epski poduhvat glavnih aktera, požrtvovanje ali ne i striktnu dehumanizaciju svojih bad guys u filmu.
5. Only Angels Have Wings (1939)
Mora se reći prilično ložački film. Cary Grant glumi mačo ironičnog muškarca nedostupnog svima koji svojim herojskim aktom save the day. Ok, da voleo sam (volim i dalje) da čitam Mister No-a tako da je i ovo malo uticalo na moju ocenu.
4. Sunset Blvd. (1950)
Priča o mračnoj strani Holivuda, o izgubljenoj perspektivi i sopstvenoj percepciji. Gluma i atmosfera filma kao i intezitet koji pružaju svakako predstavljaju jedan od najboljih filmova sa ovom tematikom.
3. The Grand Budapest Hotel (2014)
Ono što se i očekuje od Wes Anderson-a. Da pruži uvrnutu komediju koja neće dozvoliti niti sekundu dosade gledaocu, kako od "uvrnute" radnje, likova, dijaloga ili scenografije. Takođe casting i gluma su na nivou samog filma. Definitvno film tekuće godine od onih koji sam stigao da gledam.
2. The Atomic Cafe (1982)
Hipnotišujuće remek delo koje predstavlja svu glupost jednog društva (kako zbog neopisive moći koja je data u rukama malog broja ljudi ali isto tako i rukama njihovih neprijatelja) i pokušaj da se relativizuje ta moć putem propagadnih fikseva plasiranih međ plebsom. Text book gluposti čovečanstva.
1. Le salaire de la peur (1953)
"The excitement derives entirely from the awareness of nitroglycerine and the gingerly, breathless handling of it. You sit there waiting for the theatre to explode." ( Bosley Crowther of The New York Times). Nisam siguran šta je u ovom samom filmu upečatljivije da li atmosfera samog malog mesta gde sam film počinje ili atmosfera filma kada se odvija koja je lepo opisana u citatu.
Нема коментара:
Постави коментар