Ôdishon (1999)

Режисер: Takashi Miike
Сценариста: Ryû Murakami, Daisuke Tengan
Жанр: Drama / Horror / Mystery / Romance / Thriller
Глумци: Ryo Ishibashi, Eihi Shiina, Tetsu Sawaki, Jun Kunimura, Renji Ishibashi...

Ах, дошао је коначно ред да одгледам и неки филм толико хваљеног и чувеног Takashi Miike. То је оно што је проблем превише дуго сам чекао да гледам неки његов филм и то ми се делимично осветило у самом гледању филма а изражавајући пре свега моју нестрпљивост.
Отац коме је син предложио да се жени јер почиње да стари, је уз помоћ свога пријатеља продуцента организовао аудицију за филм, који је само била аудиција за упознавање кандидата за будуће упознавање са могућом новом женом. Он је покушао да у некој његовом избору углавном нађе сличности са његовом преминулом женом. Ипак, када је прочитао писмо једне од конкуреткиња може се рећи да је од тог тренутка био заслепљен њом. То је већ и јасно показао и на аудицији и њихов однос се полако развија до средине филма када су сами у хотелу и где он треба да је запроси. Ипак, ту су и споредне сцене које упућују како ће му то бити погрешан корак, упозорење пријатеља на основу интуиције, немогућност потврђивања њене биографије. Ипак је до средине филма владала, мање више прича о драми са малим примесама мистерије а од половине се полако мења у једну тотално другачију и морбиднију причу. Најлепше је одсликан тај део са монологом и поједином сценом где главна глумица изговара једне речи које би неком ко негледа сцену се чиниле можда и симпатичне, кири, кири, кири, кири, кири! Како би био у криву. Од половине почињу заиста хорор сцене коју изетно сензиблиним особама не бих препоручио да гледају, мени нису представљали неку сада невероватну гадост али су понекада изазивале благу нелагодност.
Прича се своди на поремећену особу са потресном прошлошћу и која жуди за опсесивношћу а ако јој се ствари не свиде сакупља делове тела J. Није то најоригиналније у филму, али камера, атмосфера, глумци који су сасвим добро одиграли своје улоге, као и задњих тридесет минута у филму који су толико јаки и збуњујући до расплета су највећи квалитет овога филма. Сасвим довољно за један филм да се одгледа са пуном заинтересованошћу до краја. Кири, кири, кири, кири....

Оцена: 6,8/10