Сценариста: Woody Allen
Жанр: Comedy / Crime
Глумци: Tracey Ullman, Woody Allen, Hugh Grant, Michael Rapaport, Carolyn Saxon...
Некако почињем да се навикавам да говорим да како који филм од Алена одгледам да кажем како је то најгори од свих до сада одгледаних. Да ли то значи да ми је његов хумор досадио? Не верујем, ценим да је више избор редослед његових филмова које сам гледао...
Ово је прича заправо о Винклеровима Ray-у (Woody Allen), бившем робијашу који је служио две године у затвору због покушаја пљачке и Frenchy (Tracey Ullman) маникерки, жени која је увек била уз њега, а која има јоше један таленат. А тај таленат ће доћи до изражаја када Рејов план се спроведе у дело да откупи једну пицерију која се налази неколико зграда од банке, коју би опљачако копајући тунел до ње, а унајмљујући своју жену као параван која би продавала колаче. У овом делу овај Аленов филм подсећа на његову ранију пародију Take the Money and Run (1969). Са њим раде још пироман, возач камиона и још један не тако бистри бивши друг из затворске ћелије. Наравно план не иде како је Реј планирао, прву ствар која су успели да пробуше је била главна водоводна цев у тој улици, затим мапа према којој су се у погрешном правцу кретали, а и колачи су се толико добро продавали да су почели да праве превелику буку у читавом Њујорку. Ако при томе додамо и не тако бистру Френчијеву рођаку која је испричала за Рејово "проширење" једном локалном полицајцу које је провалио у чему је штос, јасно је било да је план осуђен на пропаст. Али то и није баш тако, јер је полицајац дао један ултиматум, франшиза на колаче које прави Френчи што је убрзо целу дружину довело до невероватног богатства можда једнако оном који би покупили у трезору. Убрзо Реј сазнаје да богатство није једини предуслов да би неко био срећан, док његова жена покушава новцем да превазиђе културни ниво у којем се налазила, а убрзо у целу причу улеће и Дејвид (Hugh Grant) богати дилер уметничким делима који у том види своју шансу....
Први део филма највише личи на пародију која има неки свој ток, други део приче више подсећа на филмове Алена који говоре о везама и оно што њима одмаже или помаже. Тај део лако би се могао уклопити у причу која је тако честа и на овим просторима како неко ко добије неки материјални статус покуава упркос својој природи да буде нешто није, на неком културном нивоу, што је можда и најбољи део овога филма. Многи Аленови филмови немају срећан крај, када су у питању везе и углавном се завршавају, барем мени са неким осећајем меланхолије, док овај филм напротив иако се чини да води добрим делом тока ка томе се завршава другачије. Винклери се на крају враћају на старт одакле су и кренули али са нечим што је за њих непроцењиво а то је њихова међусобна љубав, али и са нешто мало кеша. Интелегенција Реја није на највишем нивоу и његове идеје, које иако су наивне и пролазе на срећу ипак имају пародичан крај услед његове неуротичне природе. Мање више све остало је Аленовски у филму, глума, музика, сценографија, једино што у овом случају глуми његову сапутницу жена његових година (многи су му тих година приговарали због супротног). У суштини комедија која када би се равнала са другим комедијама има много више шарма, духовитости и идеје али у односу на оно што сам навикао од Алена некако ми се чини прилично мршавим делом.Оцена: 5,6/10
Нема коментара:
Постави коментар