Dnevnoy dozor (2006)

Режисер: Timur Bekmambetov
Сценариста: Timur Bekmambetov, Alexander Talal
Жанр: Action / Fantasy / Horror / Thriller
Глумци: Konstantin Khabensky, Mariya Poroshina, Vladimir Menshov, Galina Tyunina, Viktor Verzhbitsky...

Тешко је дати закључно мишљење о овом филму ако се има у виду да се овим филмом не завршава цела ова прича (по имдб-у), иако се чини да је то са овим филмом све завршено.
Филм започиње причом из четрнаестог века са Монголским освајачем Тамерланом који је у потрази за Кредом Судбине, која омогућава да оно што се са њом напише и обистини. Одмах после сцене са кредом видимо како књигу о Тамерлану чита наш главни јунак из првога дела Anton (Konstantin Khabensky) који са приправницом Svetlana-ом (Maria Poroshina) кружи улицама Москве када добију поруку да је неко са мрачне стране прекршио одоговор и напао бабу на станици. Након покушаја заустављања нападача, сазнајемо да је то Антонов син Изабарани, који је одлучио да буде на страни Мрачних. Антон то схвата али плашећи се за свог сина да је овим кршењем могао да проузрокује долазак Инквизиције која би га уништила сакрива доказе да је било шта учинио. И тиме се отвара расплет радње, где Мрачна страна покушава да намести Антону и Ноћној стражи, са многим протагонистима поред, да су прекршили договор и да би започели крај света...
Тешко је рећи да ли би целу причу разумели људи који нису одгледали први део ове како изгледа триологије, али исто је тешко схватити и онима који то јесу зашто ће ово бити триологија. Прича и радња која се одвија у овом делу има исте оне, непотребности као и у првом делу а то је посвећење споредним причама. Укомпоновање све у једну причу би можда и некако ишло да овај филм једноставно не обузима тај западњачки начин снимања са гомилом сф глупости, који чине филм често комичним. Заиста и само осликавање јунака који својом амбивалетношћу прелазе са улоге Терминатора до Ди Каприја из Титаника је заиста претерана. Прича као јединствена и не би била лоша да филм није претерано инсистирао на начину снимања која подсећа на ово је "руски филм снимљен на амерички начин" (иначе то и јесте делимично тачно филм је радио Фокс). Сф сцене иду заиста од добрих али и до катастрофалних и комичних. Ако сам првим делом филма био мало и запањен овим другим сам се помало и отрезнио и спустио на меру коју по мени овај филм има сходно оцени коју сам дао.

Оцена: 3,7/10