Сценариста: Dave Kajganich, Jack Finney
Жанр: Sci-Fi / Thriller
Глумци: Nicole Kidman, Daniel Craig, Jeffrey Wright, Jeremy Northam, Jackson Bond...
Може се слободно поставити питање због чега је овај филм снимљен. Ово је сада четврти филм који обрађује Finney-еву причу Invasion of the Body Snatchers, по којој је још 1956. снимљен први филм. Он је имао своје разлоге популарности, затим је следио филм са Sutherland-ом 1978. који је такође имао свој шмек и као трећи се појављује помало треши филм 1993. године...
Филм почиње са падом спејс-шатла (можда поистовећен са истинитим догађајем од пре неку годину?!), чији су делови пали на неколико држава у САД. Убрзо са падом и анализом шта се десило сазнајемо да се на њему налази нека врста спори која је успела да преживе неверовату хладноћу свемира али и огромну топлоту која је следила уласком у Земљину атмосферу. Tucker (Jeremy Northam) је доктор који се бави контролом заразних болести, на прилично глуп начин зарађује ванземаљски вирус, и добија жељу да види своју бившу супругу Carol (Nicole Kidman) након преобраћења. Carol са друге стране је психијатар са дететом и у веома "чудној" вези са Ben-ом (Daniel Craig), којој убрзо почиње да кликће у глави да нешто не ваља, после пацијента, која тврди да њен муж није њен муж и разних чудних коинциденција. И даље не разумевши целу фрку са тиме шта се дешава свога сина оставља код њеног бившег мужа....
Можда, али можда да је фим са оваквом идејом први пут изашао на јвност могао би се оценити као солидан, али једноставно то није тако. Док први део филма има неку своју причу и занимљивост други га квари са целом акцијом која не приличи једном психологу.
Да и овде има занимљивих back stories попут политичких нота у позадини (које на крају служе као подлога за ванземаљце, како се овде тврди), као и психијатријским послом и начином лечења пацијентата, односно давањем пилула као решавање проблема. Преобраћени људи, помало при јурњави главне актерке се понашају попут нешто бржих и способнијих зомбија и нису нешто претерано интелегентни. Глумци су ок, као и начин кадрирања слика на које се нема шта замерити, али је тешко разумети зашто је Oliver Hirschbiegel, после два сјајна филма био потребан овај. Филм нема оригиналност првог, атмосферу а ни Sutherland-а другог, а далеко да је треши попут трећег. Чему?Оцена: 4,3/10
Нема коментара:
Постави коментар