Сценариста: Woody Allen
Жанр: Comedy
Глумци: Peter O'Toole, Peter Sellers, Romy Schneider, Woody Allen, Ursula Andress...
Овај филм је био први Allen-ов сценарио ѕа дугометражне филмове. И одмах је погодио џекпот јер је филм био хит, без обзира на имена у филму, успео да дође чак до три номинације за Оскара.
Психијатар Fritz Fassbender (Peter Sellers), на почетку филма оптужује његова жена да је прељубник и из ове незгодне за њега ситуације га вади пацијент који долази му у посету. У питању је млади, и "невероватно згодни када под одређеним углом пада светлост на њега" паришки уредник модног магазина Michael James (Peter O'Toole). Док лежи на каучу, Michael објашњава своју животну причу доктору, како је читавог живота имао среће са женама од његове дванаесте године са његовом учитељицом енглеског, која је усред тога добила отказ а он је пао тај испит, до садашњег живота до постанка уредника модног магазина. Па не видим шта је ту проблем, и сам Fassbender је упитао. Проблем је тај што је Michael се заљубио у Carole Werner (Romy Schneider), која је такође, наравно заљубљена у њега али она желе да се венчавају, што швалеру кога и даље тера нагон плаши, без обзира што му је жеља да не повреди своју љубав. А и неда му се с обзиром да нема жене која не пада на његов шарм у филму, од гомилу пацијенткиња, а посебно једне, до стрптпизете која му цитира своје политичке песме, а затим на свако њено нежељено мишљење пије таблете да би се убила, и на крају до Бондове девојке која падобраном му слеће у кола. Ту су још проблеми нашег психијатра који је неуспели прељубник и који има фикс идеју да напада једну своју пацијенткињу, као и најбољег Michael-овог друга Victor Shakapopulis (Woody Allen), који је заљубљен у Carole (али несрећно) и који ради као скидач одеће у једном стриптиз бару (... па теби и није лоше, колико зарађујеш? 20 долара дајем толико, себи могу да приуштим....), у којем безуспешно мува сваку стриптизету. Ово све ће проузроковати, урнебесном, апсурдном крају са елементима слепстик комедија...
Овај филм је можда и најбољи одраз како је сексулана револуција и тај период у САД утицао на филмове, а посебно на овакав мејнстрим жанр са оваквим глумцима. Замислите само Peter O'Toole да је овакве ствари изговорио у Лоренсу или Пљачки од милион долара :). Чак се и Tom Jones усрећио са овим филмом јер је нумера, главна, у овом филму у то време постала апсолутни хит. Рекло би се да је свакоме овај филм донео неке користи, мада постоје приче да је на сам завршни сценарио много утицао Селерс на негодовање Алена, што и може да се примети у самом филму где се Аленовски дијалози и реченице, које су препознатљиве не показују у тако великом броју и преовлађује Селерсов хумор. Ово је како се тврди резултирало да Ален сваки свој филм убудуће контролише односно режисира. У сваком случају на моменте забавна комедија али и исто тако понекада прилично досадна, тупава и апсурдна али не на позитиван начин. Камере и кадрирање од којег можда не треба очекивати пуно у оваквим издањима су прилично лоше и конфузне и помало иритирајуће. Док су глумци Тул, Селерс и Ален у свом издању што је и највећа предност филма. Укупно? Забавно, али не и хистерично како би се можда очекивало...Оцена: 5,4/10
Нема коментара:
Постави коментар