Сценариста: Goran Paskaljevic, Vladimir Paskaljevic
Жанр: Drama
Глумци: Lazar Ristovski, Nebojsa Glogovac, Tihomir Arsic, Mira Banjac, Slavko Stimac...
Још један, тачније трећи (претходна два Bure baruta и San zimske noci), по реду филм Горана Паскаљевића који говори преко симбола или овде теме оптимизма говори о Србији у времену снимања филма.
Ипак ако боље погледамо све његове снимљене филмове већина имају неку врсту критичког односа према одређеном временском периоду на овим територијама, попут Varljivo leto '68, Vreme cuda, Someone Else's America сваки на свој начин.Овај филм је састављен из 5 независтних прича, али који у себи имају две ствари заједничке, Лазара Ристовског који се појављује у свих пет прича (углавном у главној улози осим у трећој причи) и оптимизму који се базира на Волтеровој пословици да "оптимизам тврди да је све добро иако је у ствари све лоше". Прва прича се дешава после поплава у Банату и професору који својом хипнозом и оптимизмом покушава да развесели народ који се сакупио у прихватилишту, за којег се испострави да је лудак који је побегао из луднице. Друга прича је о успешном српском "домаћину" успешним држаоцем кланица и његовим проблематичним сином јединцем који се превише угледао на оца и занима клањем. Трећа прича је о коцкару који је потрошио паре за сахрану свог оца на слот машине. Следећа прича је о поквареном бизнисмену који силује ћерку свога радника а затим тера исту породицу да се њему извини. И последња прича је о лажним исцељитљима који дају наду пацијентима (особама) са неизлечивим болестима.
Дакле свих пет прича показују оптимизам који се често базира на "стакленим" ногама или који је лажан а који покушава да се покрије црним хумором или на гротескни начин. У томе лежи цео неуспех филма јер поједине приче не могу навести човека да се чак и кисело насмеје јер једноставно саме емоције које изражавају се у филму су углавном гађење, а поготово се то односи на задње две приче. Једино у томе успева друга прича али и у њој веома ишчашено се показује поента. Такође глума Ристовског је вероватно је већини убедљива али једноставно не могу се отрести утиска да све јаче емоције на исти начин глуми. Идеја филма је одлична али једноставно њено сажимање заједно у свих 5 прича не иде, поготово са покушајима црног хумора јер филм једноставно са својим темама више гледаоцу даје негативне утиске беса и гадљивости, попут блата у устима из задње сцене.Оцена: 5,8/10
Нема коментара:
Постави коментар