Сценариста: Lucio Fulci, Dardano Sacchetti
Жанр: Horror
Глумци: Christopher George, Catriona MacColl, Carlo De Mejo, Antonella Interlenghi, Giovanni Lombardo Radice...
Да би мерили филм овакве врсте морамо схватити шта је то trash movie. Постоји много несугласица око склапање некакве дефиниције овога али мање-више сви се слажу да trash movie значе две (можда и опречне) изјаве, је онај филм који је толико лош да је добар и онај филм који је упркос лошим финансијским и сваким другим условима уз напоре, воље и упорности аутора снимљен. Осим ових недоумица везано је питање вредности оваквих филмова у што не бих давао своју изјаву осим што мислим да је ствар можда сензибилитета неке особе да прихвати овакву врсту филмова. У сваком случају Paura nella città dei morti viventi или Град Живих Мртваца је свакако класичан представник италијанског хорор trash movie .
Наводно делови овога филма су рађени по причи Lovecraft-а чију је базу дорадио и режирао један од најпознатијих италијанских режисера оваквих филмова Lucio Fulci. Радња је следећа, у малом градићу који је настао на месту познатог града Салем, један свештиник се одлучује на самоубиство и тим својим чином постаје нека врста зомбија-духа и отвара врата пакла у том граду у којем се у наредних 48 сати дешавају разна крвава убиства. Све то је путем једне сеансе видела млада жена која је одмах при том умрла. Целу причу о томе испитује знатижељни новинар који чак одлази на гробље да сазна нешто више о тој девојци коју управо закопавају гробари. Ипак девојка није била мртва већ у стању неког транса и коме и сазнајом да је жива закопана почиње да вришти у гробу. То чује новинар и ослобађа је, прихвативши све то као и њену визију и причу како ако се не уништи дух свештеника који се убио настаће апокалиспа библисјких размера тј. сви мртви ће постати живи мртваци. Са том причом новинар полази на пут заједно са њом да нађе тај град и да спречи сав тај ужас. У међувремну главни актери које пратимо у том граду падају један по један са најстрашнијим смртима. Буду скалпирани до мозга (о дааа), или им кроз уста излази цела утроба (о даааааааа) и још много сличних сцена до самога расплета када ипак добро побеђује са само два преживела јунака ове приче.
Не може се рећи да је филм са својом радњом импресионирао, па ни са својим чудовиштима који су зомбији а имају особине духова тј. да улазе и појављују се где хоће (превише им је дато способности), па мени барем није било сцена нешто нарочито гадних. Пар сцена кадрова су били заиста пристојни али пар до лудости смешних попут плача главног лика који убија духа жене у коју је ваљда био заљубљен, музика односно главна музичка нумера можда и најбоље што се дешава у филму, глумци као глумци у италијанским треш хорор филмовима који говоре енглески. Могло је и много боље па и макар и од оваквих филмова, али ипак морамо ставити до знања много веће глупости виђамо од много буџетнијих филмова од овог.
Оцена: 4,0/10
Нема коментара:
Постави коментар