Big Fish (2003)

Режисер: Tim Burton
Сценариста: John August, Daniel Wallace
Жанр: Drama / Fantasy / Comedy / Adventure
Глумци: Ewan McGregor, Albert Finney, Billy Crudup, Jessica Lange, Helena Bonham Carter...

Tim Burton је један од режисера чији рад с епрепознаје иако не видите уводну шпицу јер његово стваралаштво се често базира на причању бајки спуштајући их у реалност са примесама цинизма и понекада црног хумора.
Ипак Big Fish се утолико разликује од осталих његовоих филмова јер у њему нема ниједног негативца и нема те врсте ироније и црне комедије. Ово је прича о оцу и сину и њиховом међусобном односу који је запао у кризу јер Will (Billy Crudup) је сумњао у бајке које је причао његов отац Ed (Albert Finney) а можда у њему скривајући нека дешавањима која се се односиле на прељубу и неверство. Ed је невероватан говорник прича које свима осим његовом сину нису досадне. После три године међусобног неспоразума, Will-ова мајка јавља му да је отац озбиљно болестан. Will одлази кући не смао у намери да види оца већ и да покуша да разазна и утврди истину која се скривала иза тих прича. Међутим ускоро ће сазнати да неке његове приче нису потпуно неистините иако је како сам каже на почетку филма: "In telling the story of my father's life, it's impossible to separate fact from fiction, the man from the myth". Између болнице, кревета у ком лежи и вечери враћамо се са многим flash-back's у његову прошлост која обилује невероватним причама од тога да се као дете једини усудио да приђе вештици у чијем се оку види начин на који ћеш умрети, па датим сазнањем да ће умрети стар да је он као млад човек за "велика дела", откриће тајног града, упознавање љубави његовог живота, као и многа бића дивове, сијамске близнакиње....
Како се и очекује од Burton-а показивање чудним места, бића и сцена је урађен на један веома леп начин. Приче су веома лепе понекада и комичне попут пљачке банке и затим успеха на Вол Стриту Norther-а (Steve Buscemi) пропалог песника, али иако је прича заокружена смрћу оца и сазнању сина да приче заправо служе макар и оне фикције биле да говоре о проживљеном животу, као и сећању након његове смрти или као одбрамбени механизам, фали неки извеснији смисао у овом филму. Ипак не може се спорити да слушање и гледање оваквих прича су увек забавне не само на великом платну (чија је магија попут ове и створило филм као уметност), већ и у животу као рецимо слушања пецароша у својим ловачким причама.

Оцена: 7,1/10