Сценариста: Woody Allen
Жанр: Comedy / Drama
Глумци: Radha Mitchell, Will Ferrell, Chloë Sevigny, Jonny Lee Miller, Amanda Peet...
Некако увек очекујем без обзира на искуство, да сваки наредни Allen-ов филм који свој живот живи без активног његовог учешћа у њему као глумца да ће бити лош, сваки пут буде оповргнут квалитетним издањем.
Филм почиње вечером у једном ресторану у Менхетну где група људи драматурга описују једну драму, у зависности на њихов поглед на живот да ли је он комичан или трагичан. Они причају дакле две верзије приче, које се разликују у ситницама до великих разлика у зависности да ли је прича комична или трагична и ми посматрамо неизменично те две приче. Обе приче оно што имају слично јесу по брачни пар и неочекиваног упада Melindе (Radha Mitchell). У комедији брачни пар чини Susan, независни филмаџија (Amanda Peet) и њен муж Hobie (Will Ferrell), беспослени глумац који са разлогом је то јер има само потенцијал да глуми ликове који храмљу. Melindа је овде комшиница која упада на вечеру јер се нагутала пилула за спавање. Друга прича која је трагедија учествују Laurel (Chloe Sevigny), пијанисткиња која се бави предавањем и њен муж деморалисани, прељубнички и навучен на пиће глумац Lee (Jonny Lee Miller), којима Melindа је пријатељ из старијих времана са огромним депресивним проблемима узрокрованих растурањем брака, губљењем стартељства над децом и одлежане робије. Радње које чине покретаче догађаја, налажење правог момка пре свега за Melindu, у филму узрокрују нешт мале различите догађаје али са сасвим другачијим крајем у зависности од тога да ли је прича комедија или трагедија.
Слободно се може рећи Rashômon-ско издање и показивања перцепције на живот наравно све то на својеврсан Allen-овски начин. Опет је своје особине пренео на ликове у овом филму и ту се издвајају са глумом Radha Mitchell и Will Ferrell. Док Radha бриљира у своје "две" глуме Ferrell додаје осим Аленовског и своју препознатљиву глуму што понекада даје резултате док понекада изгледа сувишно у овом филму. Проблем је филма можда други део који не иде толико глатко када већ укапирате идеју, односно концепт и који поред добрих гафова зна да смори гледаоца. Не треба такође посебно напомињати да се и у овоме филму врте добре класичне џез нумере што је постао обичај у његовим филмовима. Није најбоље издање али опет довољно добро да пружи добру причу и измами неколико пута осмех на лице.Оцена: 6,7/10
Нема коментара:
Постави коментар