Сценариста: Ki-duk Kim
Жанр: Drama / Romance
Глумци: Jung-woo Ha, Ji-Yeon Park, Hyeon-a Seong, Sung-min Kim, Ji-heon Kim...
Овај филм се за разлику од већине Ki-duk Kim-ових филмова разликује по дијалогу којих у другим филмовима нема у толико израженој мери као код овога. Треба такође напоменути да је овај филм и помало одраз популарности козметичке хирургије у Јужној Кореји.
Seh-hee (Park Ji-yun) је млада девојка која је у вези са својим дечком Ji-woo (Ha Jung-woo), већ дуге две године. Међутим и поред тога она са својом љубављу претвара се у опсесисвну особу и чије понашање узрокује љубомору а на крају и депресију у некритичком односу према свом изгледу. То и видимо у другој и трећој сцени када она на ненормално луд начин прави свађу у кафићу, у којем ће се често одвијати радња филма, са сваком девојком за коју јој се учини да њен дечко има интересовања. У трећој сцени када воде љубав тера свога дечка да га замишља као девојку коју су срели, зато што мисли да са својим изгледом је досадила свом дечку. Одлучује се на радикалан потез на промену потпуног изгледа лица. Иако хирург чини се схвата причу и покушава да је одврати од тога, приказивањем филма са операције, не успева да је одговори и говори јој како ће процес опоравка трајати шест месеци. Међутим то није једини радикални потез који ће да учини, целу ствар са хирургијом неће рећи дечку и нестаће истог дана без икаквог опроштаја. Следе сцене где наш јунак кога и највише пратимо у филму се несупешно опоравња од губитка своје девојке док шест месеци касније не упозна за њега нову љубав See-hee (Sung Hyun-ah), конобарицу у већ поменутом кафићу у коју се заљубљује. Поред периода "поновног упознавања" појављује се код главног лика овога пута See-hee исти онај црв опсесије, љубоморе и лудости али овога пута према себи пре хирургије јер утврђује да Ji-woo и даље воли њу тј. Seh-hee. Сазнајући истину и сам главни јунак се одлучује на потез који је урадила његова девојка....
Филм отвара многа питања од којих је наводно најважније питање саме промене лица као израза незадовољства свога живота. У многим државама особе које се одлуче на неку козметичку хируршку интервенцију, па макар то биле и груди често пре тога иду на консултације код психолога да се утврди тачан покретач жеље за променом. Овде је такође јасно да опсесивност је главни покретач незадовољства собом и својим изгледом иако је проблем у мозгу. Делом се и отвара питање и моралности људи који обављају тај посао али и брзо затвара са одговорима које хирург у филму даје. Проблем филма је можда непотребно инсистирање на сличности ликова у филму у одређеним реакцијама па и та завршна прича која на неки начин показује прстенасту форму иако је помало нелогична. Осим тога лично не волим особе које у себи имају опсесивност другим особама па су ми се и лични амфинитети умешали у можда правилно вредновање филма. У свему осталом понавља се умешност овога режисера, визуелног контекста па и причања/објашњавања приче, али и глумаца који су успешно изнели глуму ликова у филму. Добар филм који многима који воле овог режисера и "правац" вероватно ће бити више него добар.Оцена: 6,8/10
Нема коментара:
Постави коментар