Сценариста: François Ozon, Rainer Werner Fassbinder
Жанр: Drama
Глумци: Bernard Giraudeau, Malik Zidi, Ludivine Sagnier, Anna Levine
Rainer Werner Fassbinder је ово дело написао када је имао 19 година и није до овога ниједном нити коришћено у позориштне а ни у филмске сврхе. Средином 70-их овај немачки драматург, режисер и глумац је више имао успеха у филмском стваралаштву (носиоц нове немачке кинематографије) што говори број његових снимљених филмова (41), али и по одступању од конвенцијалности својега времена по којем је одступао у филмовима убацивајући позориштни дух али пре свега темама које су се бавиле јасном критиком друштва, а и често сходно својој сексуалној оријентацији, животу хомосексуалаца.
Филм је попут позориштне представе постављен у четири сцене. У првој богати педесетогодишњи бизнисмен Léopold (Bernard Giraudeau) доводи кући деветнаестогодишњег младића Franz-а (Malik Zidi) у намери само да га стрпа у кревет. То и постиже прилично искусно извлаћећи из њега допуштење које изгледа много лакше него што би се чинило, а што проистиче из скривене жеље самог Franz-а, иако је он тренутно у вези са Anna-ом (Ludivine Sagnier), са којом се не осећа потпун. У другом и трећом чину која се дешава пола године касније видимо како се узујамна привлачност, а посебно Léopold-а који сада живи са Franz-ом претвара у досађивање а са друге стране у зависност, што проистиче сталне свађе. У том периоду после једне луде ноћи појављује се жена пред вратима која је очигледно иако у том тренутку не открива бивша "пријатељица" Léopold-а, Véra (Anna Levine) која увидевши Franz-а у доњем вешу одустаје од сусрета. У четвртом и последњем чину на сцени се појављује и Anna која има намеру да опет уђе у везу са Franz-ом, што и успева упркос, његовој зависности за Léopold-ом. Ипак када се спремају да изађу из стана враћа се Léopold а и коначно скупља храброст Véra....
У прва два чина филм се чинио као могућа драма која обрађује хомосексуалне односе које када се спусте на суштину не разликују се од хетеросексуалних, али чиме овај филм чини крајње досадним па може се слободно рећи непотребним. Тек расплетом у трећем и четвртом чину који до краја откива психолошке особине ових личности, Léopold-а као егоистичког дива који самоувереношћу и сексуалном привлачношћу утиче на сво остало троје ликова као обичне лутке да би удовољио својим жељама. Иако ови елементи могу бити забавни понекада гледајући слабости осталих ликова утолико и нервира њихов нихелизам и немоћ да се одупру свом владару. У томе се иде толико далеко да ликови изгледају гротескно у својој робовској улози које са уживањем обављају. Глуцми су заиста добро одрадили свој део посла, али ликови који су обојени у своје улоге тешко, ма колико заиста постојале овакви типови личности, да одишу са стварношћу и по томе би можда били реалнији на позориштној сцени али не и на филму. Да би сте били задовољни овај филм треба да причекате до скоро свог самог краја али ни тада мени није одао неко значајно одушевљење њиме.Оцена: 5,4/10
Нема коментара:
Постави коментар