Death Proof (2007)

Режисер: Quentin Tarantino
Сценариста: Quentin Tarantino
Жанр: Crime
Глумци: Kurt Russell, Vanessa Ferlito, Sydney Tamiia Poitier, Zoe Bell, Tracie Thoms...

После за мене не толико импресивног Kill Bill: Vol. 2 (2004), Quentin Tarantino се вратио на велико платно не толико помпезно као ранији филмови. Што је можда у буци реклама данас, веома добра ствар поготово ако се испостави да је филм добар.
Филм се састоји из два дела, која колико да су слична толико су и различита. У првом имамо четири девојке Arlene (Venessa Ferlito), Shanna (Jordan Ladd), Jungle Julia (Syndey Poitier) и Pam (Rose McGowan), које увече се састају улокалном бару са дечкима али и са мистериозним Stuntman Mike (Kurt Russell), који успева наговорити да Arlene испуни део опкладе односно lap dance (OMG!!!). У бару где објашњава своју делатност Pam нуди је да је одбаци кући. Уласком у кола коју је Mike зове Death Proof зато што је неуништив јер се користи за снимање каскадерских трикова, почиње акција. И то каква. Прво у вожњи са овом дијаболичном личношћу умире Pam јер ето сувозачко седиште није предвиђено за заштиту :). А затим па у не баш лепој сцени (можда и најбруталнијом без обзира на Kill Bill од Q.Т.) у фронталном удару умиру све јунакиње, веома крваво. Mike на крају преживљава, а тај део завршавамо са разочареним шерифом који не може да ухапси Mikе-а који иако зна да је он намерно убио девојке признаје како је савршено спремио злочин. Други део филма је опет сличан по томе што опет имамо девојке као главне јунакиње, али које своје алфа-предаторске способности не преносе само сексуалношћу већ и чврстоћом али и осветом. Ловац постаје ловина и Mike наишао је више него на себи равне. Завршва пребијен као пас и понижен.
Први део филма је урађен да изгледа као јефтини филмови из седамдесетих са испркиданим сценама, кадровима, оним повременим линијама и заиста стиче се утисак да је и тако са сценографијом филма, колима док се не покаже мобилни код једне јунакиње (заиста ово ми је измамило осмех, због симпатичне преваре). Други део почиње у црној-белој форми док Mike не оде из те сцене а онда поново у колору. Такође филмови обилују неким фетишима, погтово женских стопала, али и колима. Акција се само дешава само у колима док у осталим сценама углавном видимо женске разговоре. Глумци су своје улоге одглумили заиста веома солидно док право изненађење је приредио Kurt Russell са одличном глумом па и изгледом који приличи лику у филму. Овај филм је на неки начин тотално nerd, има гомилу жестоких цица, добрих кола, неколико кул реченица.
Stuntman Mike: Well, Pam... Which way you going, left or right?
Pam: Right!
Stuntman Mike: Oh, that's too bad...
Pam: Why?
Stuntman Mike: Because it was a fifty fifty shot on wheter you'd be going left or right. You see we're both going left. You could have just as easily been going left, too. And if that was the case... It would have been a while before you started getting scared. But since you're going the other way, I'm afraid you're gonna have to start getting scared... immediately!
Укратко Тарантино. Камера и акционе сцене су заиста задивљујуће (Тарантино одговоран) и могуће да ће ући у историју најбољих акционих сцена са вожњом. Филм нема никакву поруку али ипак не може се оповргнути добра забава и можда на неки начин омаж Тарантина према акционим јунакињама што се доказује ангажовањем Rose McGowan као лика у филму а не каскадера, као и сцена на крају где се види неколико акционих јунакиња драгих Q.Т.

Оцена: 7,1/10