Сценариста: Lisa Addario, Christian Darren, Don Rhymer...
Жанр: Animation / Comedy / Family / Sport
Глумци: Shia LaBeouf, Jeff Bridges, Zooey Deschanel, Jon Heder, James Woods...
Да ли овим филмом пингвини ће бити још у моди? После Madagascar (2005), Marche de l'empereur, La (2005) (и убедљиво најбољег од овде наведених филмова), Happy Feet (2006) ово је четврти филм о пингвинима у задње две године.
Режисери овога анимираног филма су Ash Brannon (такође режисер не баш успелог Toy Story 2 (1999), и аниматора овога филма и првога дела као и The Little Mermaid (1989) и др.) и још један пулен Дизнијеве компаније Chris Buck (режисер Tarzan (1999) и аниматор такође на The Little Mermaid (1989), Pocahontas (1995) и др.). Глумци који дају гласове су бучна имена, неоправдано данас поупларни Shia LaBeouf као Cody, Jeff Bridges као Big Z и још од познатијих James Woods као Reggie.
Cody-ја пингвин који расте у недођији на Антартику, пошто је остао без оца посећује велики сурфер тога времена Big Z и даје му поруку да никада не одустане. То постаје главни мото Cody који сања да једнога дана оде на велико такмичење које је посвећено његовом идолу који је умро у једном сурф такмичењу. Скаут коју представља симпатична птичица Mikey долази на Антартик да га види, одустаје од њега, ипак услед пуно инсистирања води Cody-ја на Хаваје. Уз пут среће Chicken Joe стондирано пиле које ће му постати најбољи пријатељ, на ХАвајима његову будућу симпатију Lani, Geek-а који је заправо Big Z који се повукао зато што је изгубио дуел од Tank-а, силеџије, пре девет година и садашњег противника Cody-ја. Офкорс, све се дешава на крају очекивано где пиле узима титулу а Cody схвата да није све у победи и сличним познатим порукама.
Мало је досадно то пребацивање стварног живота у Cody-ијев, анимирајући постојећи живот, а то није само и са овим ликом. Јер филм са таквим радњама постаје предвидљив и само за децу до 12 година. Али имамо проблем. Стондирано пиле, силеџија који има озбиљан проблем са фетишом? Покушавање прављења компромиса и за много старију публику. Али једноставно то не иде. Осим свега овога приче које је предвидљива ретко када смешна, чини и добра анимација, нацртани пингвини и њихови изрази лица који су и највећи успех, као и можда приказ цртаног кроз наводног снимања документарца који га чини колико толико занимљивим. Такође занимљиво је да у једном делу дијалога Tank-а има чудна конотација о Линукс системима које нисам баш најбоље разумео, мада нисам се ни трудио погуран целом том сурферском културом (не баш толико цењеном) и још само поменути Jeff Bridges-а и његову улогу као Dude 2.. Остало? Допринуће да ипак фама за пингвинима опадне...Оцена: 4,7/10
Нема коментара:
Постави коментар