Сценариста: Geoffrey Douglas, Angelo Pizzo
Жанр: Drama / History / Sport
Глумци: Gerard Butler, Wes Bentley, Jay Rodan, Costas Mandylor, Louis Mandylor...
Чини ми се да нема ниједна спортска драма која је на неки начин успела да превазиђе клишеоско приказивање радњи. О фудбалу, што је логично, мало је филмова која су дошла из Холивуда. Једино којег се сећам је Victory (1981) са Pelé-ом, Sylvester Stallone и Michael Caine који је био па може се рећи прилично лош и апсурдан.
У граду St. Louis игра један од најбољих фудбалских клубовау САД, чији играчи су углавном италијанског порекла којима је фудбал пре свега страст, у који долази екипа из New York-а да би одредили тим који би ишао на СП 1950. године у Бразилу. Пет играча из St. Louis-а је одабрано од којега пре свега пратимо, капитена тога тима Frank Borghi (Gerard Butler, да оног из 300 (2006)) и капитена тима из New York-а. Као задњу проверу пред одлазак у Бело Хоризонте имају против прволигаша из Енглеске у којем игра само један једини играч репрезентације Енглеске Stanley Mortensen. Пошто буду испрашени са неколико голова у мрежи, на свечаној вечери исти тај играч прави понижавајућу здравицу на рачун америчке фудбалске репрезентације. Следи одлазак у Бразил и утакмица са Енглеском које на непријатно изненађење енглеза амери добијају јединим голом постигнутим од јединог црног играча у САД Joe Gaetjens-а.
Поред ове оквирне приче постоји прича (покушаји барем), о личним животима појединих фудбалера, политичким дешавањима (почетак рата са Корејом) итд. Да ли је утицало то што је овај филм са неких 65 милиона долара спао само на буџет од 25 милиона да изгледа као теливизијска драма није сигурно.
Осим клишеовским показивања емоција породичних и политичких, филм који приказује утакмице као и ону коначну са Енглеском показује је прилично хаотичном тј. лако се увиђа да режисер мало тога зна о фудбалу. Има ту и добрих ствари у тим сценама али заиста мало. Такође већина фудбалера изгледа као из манекенских часописа што још више умањује сличност са фудбалом. Такође је прескочено и историјски контекст редоследа играња те утакмице јер је она била тек друга у групи пошто су претходно изгубили од Шпаније 3:1 (водила САД на полувремену?!). Почетак и крај филма, као и нараторство у филму припада локалном новинару који је пратио ту репрезентацију на СП, док сам крај филма чини излазак тих фудбалера на стадион од оних који су још живи. Филм изгледа тотално неукомповано што се тиче фудбала, играча и приче што је можда заслужна продукција која је због финансијских неприлика чак за 40% cut-овала (мада по оном што сам читао тај други део претерује у неком америчко политичком контексту) филм. Филм само за хард-кор љубитеља спортских драма.Оцена: 3,8/10
Нема коментара:
Постави коментар